Marketing
Raširi ruke
Ojla. Prije par sati sam doputovala iz ZG-a, bilo je baš ugodno i nice. Neko me zamolio da napišem novi post pa evo nešto malo da našvrljam. Neki dan sam razmišljala o tome kako neki ljudi na svojim blogovima vole filozofirati o raznim temama, pišu pjesmice, priče itd. i onda pogledam svoj i šta vidim? Nekakve prazne i nimalo dubokoumne spike. Jučer sam bila tu i tu, jela sam to i to, napila sam se tog i tog. Al kaj da vam kažem meni se sviđa ovakav. Prvenstveno je to tako jer ja ne znam filozofirati, nemam IQ 186, antitalent sam za pisanje pjesmica. Evo jednog pokušaja:
Ugledala te
i odmah poželjela
al nakon prvog poljupca se pokajala
što sam i pomislila
He he, kaj nisam dobra? Novi Goethe. Jbg.
Lagano počinju ispiti, trebala bi učiti, a meni se po glavi mota jedino kako ću se zabaviti, kako ću se napiti, kako ću šetati po Zagrebu sa jednom dragom osobom i šta ću jesti. Te četiri stvari trenutno okupiraju moj veliki i mali mozak. Ne znam šta se to događa samnom, valjda netko loše utječe na mene. Jesam li zaljubljena? Nisam. Ali mi je sa jednom osobom u posljednje vrijeme jako lijepo.
Sretna sam zbog toga. Ali ne potpuno. Nevezano uz ovu temu, našla sam dušu za kojom sam jako dugo tragala. Hvala Ti!
Post je objavljen 19.01.2007. u 21:39 sati.