Marketing
Niz čudnih događaja
Kao i svakog jutra ustala sam vrlo rano. Protegnula sam se u krevetu, zijevnula i pogledala kroz prozor. Vani je bilo maglovito, ali iza te magle naziralo se sunce. Kad sam se napokon ohrabrila, ustala sam i zaputila se u kuhinju gdje je John već kuhao kavu…
„Dobro jutro!“-rekla sam veselo i dobro raspoložena omamljena mirisom kave.
„Dobro jutro.“-odvrati on jednako dobro raspoložen.
„Što je ovo?“-upitala sam ga kad sam na stolu ugledala bijelu omotnicu.
„To je stiglo maloprije, za tebe je. Od kada si došla stalno stižu sove, već su razbile jedan prozor.“
Osmjehnula sam se sjetivši se svih Alminih i Irminih pisama te pokojih Anirinih razglednica. Otvorila sam pismo čiji je sadržaj bio poprilično kratak:
Očekuj nas
Albus Dumbledore
S upitnikom u očima zurila sam u ovo kratko pismo.
„Što piše?“-upitao me John noseći moju šalicu kave.
„Očekuj nas, od Dumbledorea je.“-rekla sam mu.
„Koga da očekuješ?“
„To se i ja pitam, ali kad ja Dumbledore u pitanju ne bi trebalo biti ništa loše.“-rekla sam puna optimizma.
Još sam kojih pola sata bila s Johnom u kuhinji, godilo mi je njegovo društvo. Nemojte pomisliti da sam se zaljubila jer nisam, samo sam ga jako voljela od trenutka kada sam ga upoznala. Bio mi je poput brata kakvog sam uvijek željela i ponudio mi ruku spasa kada mi je bilo najteže…
Baš kad sam se ustala da se obučem na prozor je pokucala još jedna sova.
„Eto vidiš! Stalno dolaze.“-rekao je John dok sam ja otišla do prozora po sovu. Ovaj put pismo je bilo od Agathe, prvo pismo koje mi je poslala. I bilo je isto tako nerazumljivo i kratko…
Keira događa se nešto stvarno čudno.
Moramo se što prije vidjeti.
Voli te Agatha
Šutke sam pružila pismo Johnu gledajući kroz prozor kao da pokušavam ugledati nekoga kako dolazi. Već sam pomalo strepila i pitala se „Koga da očekujem?“
John mi je vratio pismo slegnuvši ramenima.
„A da odeš do Londona?“-upitao me.
„Sad trenutno ne mogu, netko treba doći. Poslat ću Agathi pismo da dođe u Rumunjsku.“
„Kako hoćeš. Ja moram ići prevesti jednu mađarsku bodljorepu.“-rekao je navlačeći zaštitne rukavice i otvarajući vrata. Uputio mi je zabrinut pogled i rekao: „Pazi što radiš i čuvaj se.“-nakon toga je izašao i zatvorio vrata…
Ja sam se spremila i baš kada sam izašla iz kuće sa namjerom da odem do Puffa ispred mene se stvorio Dumbledore. Bilo je to toliko iznenada da sam se prepala i vrisnula iz sve snage. Naslonila sam se na vrtni zidić i duboko udahnula, a onda kad mi se vid razbistrio uslijedio je još jedan šok. Tek sam tada vidjela koga sam trebala još očekivati.
„Moonlight!“-viknula sam i objesila se svojoj jednorožici oko vrata koja je po svojem starom običaju stavila svoju njuškicu na moje rame. Sada sam razbudila cijelu „zmajsku okolicu“ te su i Will i Jordan izašli van vidjeti što se zbiva.
„I mislio sam si da je tvoja. Niti jedan jednorog ne hoda oko škole i po perivoju dvorca, a učenici su mi rekli da ste na sat donijeli jednoroga, pa sam zbrojio dva i dva.“-rekao je Dumbledore smiješeći se, pa nastavio dok su svi slušali razgovor: „Vidim da tu ima mjesta, a ima i šuma gdje će te ju moći držati. A sada idem imam puno posla..“-rekao je i u trenu nestao.
Stigla sam mu jedino reći hvala, a druga objašnjenja kao da nije htio slušati…
Ovo je bilo savršeno. Moonlight i ja opet smo zajedno. John i dečki su mi rekli da će mi pomoći sagraditi box i već je sve bilo u pripremi te je do kraja dana bio gotov i moja je Moonlight kao i ja otišla na spavanje…
Ležala sam u svom krevetu obuzeta lijepim i sretnim mislima a onda osjetila nešto na sebi. Polako sam uzela štapić sa ormarića i šapnula: „Lumos.“ Obasjala sam dugačkog pitona na svom krevetu i odmah je prepoznala:“Nagini!“-viknula sam i zapljeskala rukama tako da su se sve svijeće upalile i obasjale moju sobicu.
„Ako je Nagini tu, to znači…“-zatim me prekinuo nečiji glas…
„Da sam i ja tu.“
Post je objavljen 19.01.2007. u 19:19 sati.