U zadnje vrime nam se potrefilo da vikende provodimo po hitnoj, a Visnjica nigdi.
Prvo je dragi naletija rukom na komad zeljeza i napravija rez koji su mu morali zasit sa ni manje ni vise nego 7 punata (savova za unutrasnjost Hrvatske).
Sami dio sivanja sam propustila jer je Z. to obavija bez mene u Queensu posto je u tom momentu bia tamo i to mu je bila najbliza bolnica . Nakon sedmicu dana su mu rekli da dode izvadit punte, a nama je sinula super ideja, ajmo mi to lipo obavit u subotu navecer posto svakako idemo na veceru u Queens, pa cemo posli vecere otic u ER i izvadit ih.
Racunamo, malo cemo cekat, ali vikend je, a vec je i prosla ponoc, sigurno nece bit tolika guzva.
Dodemo mi u ER, Z. se prijavi, i sidnemo cekat..i cekamo mi, cekamo... vec je jedan sat, pa dosla dva sata posli ponoci, a u cekaonici se nista ne desava osim sta sve vise svita dolazi.Kako mi strpljenje nije jaca strana, kazem ja Z.:
- Jel tebi ovo cudno?
- Sta?
- Pa niko ne dolazi vamo, nit' kog prozivaju, niti sestre dolaze....
- Pa na hitnoj smo, sigurno imaju posla?
- Kojeg posla kad ni jedan pacijent nije prosa kroz vrata u ordinacije? - ne mogu virovat da je njemu sve to normalno.
- Iden ja pitat?
- Nemoj pitat, pusti ljude da rade svoj posa i vidis da svi side i cekaju jedino se ti bunis? - z. je inace smirena osoba, ja sam ta koja se uvik nekog vraga buni.
- Iden vidit do saltera sta se desava - uostalom ako su svi ovce i side ne moram bit i ja.
Dodem ja onako pametno do saltera i kazem koliko vec cekamo, a niko niti da nam kaze sta se desava i di su doktori i sestre uostalom cilu noc.
Covik koji tu sidi me pogleda, vidi da nema smisla da se prepire pa kaze:
- Evo udite pa vidite sta rade!
I stvarno pusti on mene da prodem kroz famozna vrata, kad tamo opet salter i straznja vrata kroz koja ulaze oni pacijeniti koje dovezu i koji ne mogu dosetat do hitne. A te jadne koje dovezu samo poredaju jedan iza drugoga, ostave da cekaju na hodniku i prekriju lancunom koji je vec pocea krv upijat.
Lagana jeza me uhvatila, ali kvragu kad sam vec dosla do ovde, da bar pitam sta se desava.
Uvatim neku sestru u prolazu,a ona kaze da su svi doktori zauzeti jer imaju dvi traume.
- Ja nemam pojma sta vam te traume znace?
Ona me mrtva hladna pogleda i kaze :
-Gun shoot wounds, doktori operiraju na dvojici.
- Ups! a koliko ce to potrajat - ne zelim bit bezosjecajna ali vec je cetri ujutro i di su bas veceras ovi nasli pucat jedni po drugima.
- Ne zna se.
Samo sam izasla vanka i rekla z.
- Ajmo ca, nece ti ruka otpast do ujutro.
I lipo se dignemo sutra ujutro, popijemo kavu i odemo u nasu kvartovsku bolnicu izvadit tri punta koja su ostala od onih 7.
Drugi put je bia moj red da zavrsim na hitnoj. Ne znan ni sama sta sam napravila, ali sta god bilo nije bilo dobro po moj vrat. Tako sam strucno ukljestila zivac, da ni doktori sebi nisu mogli doc kako sam to uspila bez iti' malo truda. I naravno da se to uvik desi preko vikend sta znaci nedilja ujutro od 6 do podne se provela u cekaonici.Ovaj put smo bili vec uigrani tandem jer je z, odma reka, ajmo na hitnu, blizu nam je, a i tamo ce ti dat one vruce inekcije koje ce ti odma opustit misic.
Na moju zalost, inekcije ovde ne daju, ne znan zasto, ali su mi zato dali tablete protiv bolova i valium (kod nas to zovu apaurin) i rekli z. da me vozi doma jer cu brzo zaspat.
A ja sam odma zvala moju rodicu medicinarku da joj dam izvijestaj i pitam za sta dalje;
- Ej V. rekli su mi da pijem dvi tablete valiuma od 5 mg svakih 8 sati, oce mi to pomoc ?
- Nece, ali ces bit smirena, pa te nece bit briga sta te boli.
Post je objavljen 19.01.2007. u 18:49 sati.