Marketing
Kakav si ti lik!!!
Neko dok slika, mora biti frendli i sa teorijama. I sa nekim stavovima, posebno sa svojim ličnim. Makar da sam sebe u bunilu stvaranja razume. Jer.
Napisala sam već nešto o ljudima bez pokrića.
Kao neko ko zarađuje za leba i više dizajnirajući mnogo stvari koje možda i koristite, susrela sam se sa mnogo malih Perica i Đokica, kumovih sinova, tatinih dobrih ortaka, koji pri elementarnim instalacijama Win sistema, dobijaju i kompletne grafičke programe. Pa su vični dizajnu, da sve pršti.
Pre mi je to dizalo pritisak. Vrlo. Sad opušteno klimnem glavom, i kažem: A imate nekog boljeg. Oh, nije li to divno, imati izbore. I jeftiniji čak? Splendid. Go for it!!!
Ajmo malo opismenjavanja. O vizuelnom. Nisam odavno.
Jedan od ne baš osnovnih, ali recimo da je tu negde on the top, je problem odnosno fenomen LIKA I OSNOVE koji ljudsko oko opaža.
Kao na reklamama za veš, prospeš neku mrlju po belom stoljnjaku. Uvek je mrlja lik, a ono belo što treba da se pere je osnova. I teta je jako tužna što njena osnova nije «besprekorno bela»!
Šta se desi kad se to uradi na papiru?
Vidimo crnu mrlju na belom. Crno nam je lik, a belo osnova. That's right.
ALI!
Može to biti i bela boja prosuta preko crnog, ali nije uspela sve da pokrije!
Može to biti jedan beli papir, koji je probušen, pa se vidi ispod neki crni!
Može to da bude svašta.
(Svi poznajemo onu poznatu igru tzv. Rubinovu dvosmislenu sliku sa dva lika koja se gledaju a između njih vidimo vazu. Pa čas vaza, pa čas dva lika).
Lepota vizuelnog opažanja i našeg nemaštovitog i dobro nadriblanog i istreniranog oka.
Dobro, prateći neke prirodne sile oko sebe, vrlo je logično da se u prirodi vidi sto puta neka fleka koja curi preko nečega, i po nekom naučenom automatizmu mi to povezujemo sa našim opažanjem.
Ali umetnost, nije baš tamo neka mrlja.
A koristi se vašim, našim mrljama. Žutim.
Evo jedno i malo psihološko objašnjenje.
Lik, je nešto jedinstveno i celovito. Linija granica koja odvaja lik od podloge, je uvek ona koju pripišemo liku, nikako podlozi. Sile koje drže Lik su kompaktnije, jače, i oko ga lakše pamti. Podloga je više difuzna i slabo organizovana. Često je ne vidimo jasno, čini se kao da je rasplinuta između dva lika, i da je jedina funkcija u stvari «nošenje» likova na sebi.
Lik i podloga nisu ograničeni samo na likovne umetnosti i vizuelno opažanje. Često to susrećemo i u muzici. Ako slušamo neke zvukove, neki se odvajaju, individualizuju se, jasniji, oštriji, dok drugi ostaju nešto poput šuma u pozadini našeg slušnog polja.
Postoji mnogo faktora što se ovako gleda. Ima tu i kultura, i unutrašnjih sila, i bla bla...ali jedan je značajan. A to je rub koji odvaja lik od podloge. O liniji kao fenomenu, možda jednom.
Drugi, isto bitan faktor je veličina određenog opažanog polja. Zbijeni i manji deo se češće opaža kao lik. Čak i grupacija nekoliko manjih posebno jednostavnijih geometrijskih likova se jako često opaža kao jedan lik. A u stvari je mnoštvo raznih.
Dosta tu utiče zainteresovanost, vreme posmatranja, i posebno «pismenost» gledanja.
I nekoliko primera, koje možda pre niste razumeli.
Mark Rothko/Wiki kaže
Mark Rothko/Site
Sledeći put (a kad, ne zna se :), nešto o nekim drugim, isto tako zanimljivim elementima. Tu nam tako ispred nosa.
Post je objavljen 19.01.2007. u 17:53 sati.