U devet, ponavljam u devet ujutro (to je za mene već pola dana prošlo, al za druge nije) nazvala me Dražesna i rekla da je oduševljena pričama. Da su joj djeca oduševljena. Da su čitali u krevetu i da su očarani. Ovako nešto dugo nisam čula. Kad je moj Blažesni pročitao jednu ili dvije, reko mi je: gle pa ona zna i nekaj napisat. To je zapravo kompliment. Ali Dražesna ima djecu i zna kako djeca dišu. I žena je. A Tornado ju je još više zavoljela jer je tek sad saznala da je slikarica.
Dakle, dobro je krenulo. Javila sam se i Stričeku. Rekla sam mu da počinjem nakon pauze, rekla sam za Dražesnu, da mi se javio i Suncek sa svojim prijedlozima. Bok, Suncek, super si!!
Striček se razveselio i nabacio par rečenica o tome što sve treba s ilustracijama, na što treba paziti, i kaj još da pitam.
Baš odlično, nema veze kaj ima dvjestohiljada slikovnica, nema veze kaj ima petstohiljada cd-ova slikovnica. Dražesna i ja sad radimo SVOJU slikovnicu i to je to.
Psa su mi ošišali pa sad izgleda ko majmun, al ni to nema veze. Mi ćemo napraviti slikovnicu i onda ćemo napravit drugu.
Post je objavljen 19.01.2007. u 12:03 sati.