slušam zvukove
pada pahulja
koje se tope na ugaslom životu raja...
jedna za drugom, kristalne
padaju i tope se
svaka za sebeili se ujedinjavaju
i tako preživljavaju...
sama za sebe, pahulja
predivna, prečista, bijela,
pada i umire...
a u masi drugih čini gomilu
i ne vidi se...
sama, jedinstvena ostaje
s drugima, ona živi
dok duša umire...
Post je objavljen 17.01.2007. u 18:03 sati.