Marketing
Dragi moji...
Nakon skoro dvije godine malo sam se istrosila...
Malo zasitila...
Ne Vas...
Vas NIKAD...
Vas volem...
Do neba...
Ali jednostavno, ne osjecam trenutno da imam nesto za reci...
Zivot mi prolazi u nekim divnim, veselim tonovima...
Uz puno ljubavi...
Puno prijatelja, druzenja, izlazaka...
Puno srece...
I jednostavno, blog koliko jest dio mene ustvari to i nije suvise...
Navika, to da.
Ali nisam se nikad do kraja ogolila, do kraja otvorila, do kraja pokazala...
Nisam imala potrebe za tim...
Ovo je moja mala igraonica, a ja sam se, eto, kao pravo razmazeno dijete naigrala i sad bih dalje...
Neke od Vas upoznala sam i uzivo, neke nisam...
Znam samo jedno, sve Vas smatram PRIJATELJIMA.
A onog koga ja jednom nazovem prijateljem taj to ostaje zauvijek.
Bez obzira na sve.
Dakle...
Ja svoje prijatelje NE MOGU i NECU zaboraviti, a i ovisnicki tip kao ja ne skida se sa svojih poroka tako lako, sto znaci da ne odlazim zauvijek i ovo NIJE oprostaj...
Ovo je samo ono sto trenutno osjecam....
A trenutno mi je draze i lakse bezobrazno, voajerski zavirivati u Vase zivote nego pisati o vlastitom.
Nazovimo to «stvaralackom krizom». :)
Biti cu tu, citat cu Vas, komentirati, a tko zna, mozda vec 5 minuta nakon sto objavim ovo, moja inspiracija se vrati i ja napisem jedan supermegagenijalan post...
O bitku, svemiru, zivotu i sva ta sranja. :))))
Do tad...
Kao i obicno.
Bez sladunjavih oprostaja, bez teskih rijeci i velikih obecanja.
Uz ogroman osmijeh, snazan zagrljaj i zelju da svi imate najsretnije zivote...
Zvoncica Vam polako ide...
Nanišani jutro i pusti tu stvar neka klizi.
Postoje kod Amera reči za to:
"Take it easy", lutko lepa,
zrela se breskva nebom cepa.
U kosu me zadeni,
k'o malenu sedefnu šnalu me skri iza temena.
Svi satovi svemira žure,
mi imamo vremena, puna kapa.
Noć i nas dvoje, stara klapa.
Nije ovo uspavanka,
pesma gnjavanka,
buenas noches ciquita,
to smo smislili vrag i ja,
to je magija,
tajni prolaz kroz noć.
Baš polaze galije
do vina i maslina,
'ajmo malo na jug Italije,
zatvori oči...
U tajnoj sam misiji!
Moj dom je tek maleni svitac na nebeskoj pučini
a ja sam na ovoj planeti
da sretnom te učinim, spavaj samo.
Ne znaju oni šta mi znamo.
Nije ovo sweet baby dream,
glupi evergreen,
nema ljutnje Sinatra.
Ova pesma te voli sva,
to je molitva
za još jedan lep san.
O, ne boj se granica i naslovnih stranica,
nema tih glupih stanica
na putu do jutra.
Nije ovo uspavanka,
pesma gnjavanka,
buenas noches chiquita,
to smo smislili vrag i ja,
to je magija,
tajni prolaz kroz noć.
Baš polaze galije do vina i maslina,
'ajmo malo na jug Italije,
zatvori oči...
Post je objavljen 17.01.2007. u 16:06 sati.