14/1
Nedjelja, mi se rano poustajali iz kreveta, plan je otici do nekog shopping centra kupiti igracku za poklon jednom dvogodisnjaku koji danas slavi rodjendan, zatim brzo u torte i to i pojest od svega po snitu, navratit kod bake i dede da se nas dvogodisnjak malo vozi biciklom kroz bakinu kuhinju i zatim na rodjendansku proslavu kod gorespomenutog dvogodisnjaka rodjendanka.
Ali avaj, nis od toga. Meni je muka, ajme, dusu ispovracala, ne mogu podici glavu s jastuka. Prosla trudnoca nije bila tako opaka, malo mi je bilo mucno, ali nisam ovoliko povracala.
Moj sin ne kuzi zasto mama nece nositi svoje zlato, zasto se mama ne igra na podu, zasto ne idemo baki dedi kad smo se ujutro tako dogovorili, zasto mama lezi glave zagnjurene u jastuk – ljubi me i govori „eto, sad vise ne boli“…
Na kraju tata obavlja kupovinu, ustrajan je u tome da nadje bas motor, jer doticni slavljenik obozava motore, usput obavlja speceraj. Za to vrijeme ja i dalje muku mucim, ali srecom dijete spava popodnevnu rundu pa sam sama sa svojom wc skoljkom u klincu.
Popodne njih dvojica idu na party, ja ne mogu nikud, nije mi vise tako lose, ali nemam zelju slusati nicije price. Uhvatilo me nesting, spremam kucu s gustom, samo sto ne pjevam.
Razmisljam o kolacima koje sam propustila.
Napravit cu muzu listu slasticarni u koje me mora u najhitnijem roku odvesti: Orijent, torte i to, ivica i marica, peace of cake to be cont. Nema majci, ova mrvica je mala prozdrljivica koja voli slatko. Dok je moj sincina bio u busi, jela sam samo spek i sir i puno puno cesnjaka. Ljute umake, sendvice sa obaveznim dodatkom preprzenih listica pancete, feferonkica u svakom varivu. A sad se bacam na torte, mastam o cheesecakeu, nougat kremi i sl.
Za utjehu jedem sladoled.
Ovi moji se zaigrali, nema ih doma s partyja do kasno u noc, tj. 21 h. Za dvogodisnjaka kasno. Kaze tata, jedva sam ga odvukao, plakao je na odlasku. Bilo je tamo slatkih malih curica s kojima bi se on jos igrao.
Sarmer mamin.
Post je objavljen 16.01.2007. u 15:32 sati.