Bila je noć, negdje oko 2 sata ujutro i Kristian se vratio kući. Tamo ga je užasno ljuta dočekala Amy.
'' Dobro što ti izvodiš?! Samo mi to odgovori! Misliš da sam neka glupača iz sapunice da mi bude žao što si se ustao i otišao, ha? '' derala se ona. Kristianu je bilo već dosta svega. Uz taj pritisak slave, uz čangrizavu mamu koja mu je prigovarala za njegov izgled i bend i još sad uz ovu svađu. Pokušao ju je ignorirat penjajući se niz stube u spavaću sobu. No ona je uporno za njime išla i zvocala mu za vratom. Kada je shvatila da je ignorirana, čvrsto uhvati Kristiana za ruku. '' Hoćeš ti mene slušat ?! '' proderala se tako da su susjedi sve čuli. Kristian je pokušavao otrgnuti svoju ruku, ali nije uspijevao. Onda je bijesno rekao: '' Glupačo jedna, okani me se više! Ako ti ne odgovaram vrata su ti otvorena! Pokupi stvari i možeš trčat onim maloumnim novinarima govorit kako je gotovo! ''
To je Amy ubilo u pojam. Izgubila je kontrolu nad sobom i, iako pomalo čudno za ženu, udarila je Kristiana. Udarila ga je toliko jako da je još i glavom lupio o obližnju policu za knjige i pao na pod. Na glavi nije imao nikakvu ranu, ali mu se crveni trak krvi spuštao od kuta usta, do vrata. Kada je Amy shvatila što je učinila, počela se ispričavati i pomagati Kristianu da se ustane, no Kristian ju je odgurnuo, ustao se sam i teturajući otišao u svoju radnu sobu. Vrata je zaključao da Amy ne može ući. Neko vrijeme je sjedio za svojim radnim stolom, a onda se ustao i izvadio iz ormara votku i bočicu tableta za spavanje.
Stao je pred ono veliko ogledalo u radnoj sobi i počeo je votkom piti tablete, jednu za drugom, jednu za drugom, dok bočica nije ostala prazna. Kada ih je sve popio, izašao je van iz sobe i krenuo u kupaonicu. Ovaj puta nije se zaključao. Amy je čula da su se vrata sobe otvorila i brzo je krenula prema sobi. Kada je došla do njegove radne sobe, na podu je vidjela praznu bočicu tableta za spavanje i praznu flašu votke. Odmah je znala što slijedi. Samo je u žurbi progunđala : '' Kristiane, nisi valjda… '' i krenula je u kupaonu. Tamo je zatekla tuš kako šprica i Kristiana, polumrtvog, golog do pasa kako leži u kadi. '' Kristiane! Reci nešto, reci nešto! '' držala ga je za vrat opipavala puls. Pozvala je hitnu. Za 5 minuta stigla je hitna. Uzela je njegovo skoro beživotno tijelo, stavila na ležaj i u kombi. S njima je išla i Amy.
Bilo je toliko muke liječnika ali uzalud. Otrov je već kolao Kristianovim žilama i njegovo, sada krhko i tužno srce je prestalo kucati. Tada je cijelim svijetom bilo javljeno '' Pjevač Fallena je mrtav. Ubio se u svojoj kupaonici progutavši 20 tableta za spavanje. Preminuo je u 5 sati pred zoru u glavnoj Londonskoj bolnici. ''
Dan pred sprovod, Amy i svi koju su poznavali Kristiana bili su slomljeni. Amy je zahtijevala da s Kristianom u lijes ide i njegova najdraža gitara, predivni crni lastin rep. Tako je i učinjeno. Idući dan nastala je panika. Lijes je pronađen otvoren, bez Kristianovog trupla. U lijesu je samo bila ostala gitara i neko pismo. Prvi zaključak bio je da je netko oteo truplo Kristiana. Ali to nije bilo moguće, jer su sa svih strana mrtvačnice stajali čuvari. Kada su Amy predali pismo, prvo što su ju pitali bilo je : ''Jer to Kristianov rukopis? ''
Ona nije ništa odgovarala, samo ga je čitala.
''Draga, oprosti mi što sam te ostavio i podigao ruku na sebe. Mislio sam da će biti bolno kad sam umirao, ali nije me boljelo. Jedino što me je boljelo, bila je moja duša. Ostavio sam ti gitaru i molim te, pazi na nju.
Tvoj Kristian.
Kada je pročitala pismo, u suzama je rekla: '' Je… To je Njegov rukopis, ta sitna slova… Sigurno. ''
Tada je nastala potraga za Kristianom. Ali nitko ga nije pronašao. Jedino ga je Amy vidjela kako uspravno stoji pred prozorom svoje radne sobe, ali samo na trenutak. I kada ju je pogledao u oči, nestao je.
Još uvijek… U jednoj velikoj, lijepoj kući, stajala je jedna gitara. Posve sjajna, posve čista, pravi 'lastin rep'. Tako ponosna, uspravna, u naručju stakla, stajala je mirno i nepomično. Ispod nje klečala je jedna djevojka, možda od najviše 30 godina. Plakala je. U ruci je držala sliku svoga dragog, Kristiana. On je bio njezina jedina nada, njezin jedini razlog za život, ali sada. Od Kristiana su ostale samo njegove predivne gitare i jedna od najljepših, crni 'lastin rep' uokviren iza stakla, pred kojim je djevojka plakala, tiho pjevajući jednu tužnu pjesmu koju je Kristian često svirao na gitari. U desnoj ruci je držala neko pismo i u sebi ga je ponavljala pjevajući svoju bol.
Post je objavljen 16.01.2007. u 14:53 sati.