Juce sam isla da se uslikam za putovnicu, i kada sam vidila kako izgledam na toj slici, ufatilo me silno nezadovoljstvo.
Nisam od onih osoba koje stoje pred ogledalom i lickaju se, ali i mladost je valjda sama po sebi bila dovoljna
da uz malo smiinke izgledam pristojno.
Sada mi se cini da ni sminka vise ne moze sakriti da me zub vremena poceo nacimati.Ustvari, zapravo mi se cini da sam u ovih skoro sest godina od kako sam ovdje ostarila jedno sesnaest godina.
Tako sam ja sada sama sa sobom u raskoraku.Jos se osjecam kao da sam dvadesetogodisnja djevojka,jer
su mi tridesete prosle kao u magli.A evo ja cetrdesete naprtila na rame, samoj sebi bi dala i pedesete, mislim po izgledu.
Sjetim se starih ljudi koji su znali reci da im je zivot prosao u trenu,i postajem sve svjesnija kako je to istina.
Kako se vi nosite sa godinama, koliko ste zadovoljni sa licem koje vidite u ogledalu?Mozda razlog tom nezadovoljstvu i nije lice, nego nesto drugo, mozda i znam sto, puno je tu odgovora koji bi mogli doci u obzir...
Mozda je vrijeme da odem kod ocnog, bice je to!
Post je objavljen 15.01.2007. u 19:59 sati.