Marketing
NAŠA MALA KLINIKA
Pozdrav! Znam da prošli post većini nije po volji, pa da vam ja ipak pišem nešto iz mog svijeta 
A onaj koga zanima dijata, otiđe na post ispod i lijepo pogleda. Ko da je to teško. Počela je škola. Točka. Ništa više. Za sada. Ali vikend je bio za pamćenje. Baš sam se lijepo provela. Ipak je bio zadnji vikend uživancije bez škole. U petak sam išla van poslije treninga. Da, počele su nam pripreme i sve me živo boli. Niš ne pitajte. Kolju nas lagano. Još su nam neke sad termine uzeli i promijenili raspored. Danas imam u 10 trening. Katafakinstrofično! Ali kaj ću, preživit ću. Moram. Makar mi se i neda. Ah da, lijena sam, znam. No nije bitno sad to. Moram vam ispričati napose zanimljiv vikend. Počela sam s petkom. U petak mi je bilo legendarno. Bila sam vani s Vrbom, Sanjom i Vladom 
. Bilo je prezakon. Jest da mi Vrbica nije bio u formi.. Zašto Vrba????
Kaj se dogodilo? Ali je Vlado bio u ful sastavu. Sanja i ja smo ga tek u petak i upoznale, ali smo se oduševile. Dečko je super. Zajebant. Ima zanimljive priče i vrijeme mi je s njima proletilo ko ludo. Uglavnom bilo very fun! Bili smo u Astralisu na Borlinu (za one koji nisu iz Karlovca, predgrađe grada, da ne kažem selo). Sanja i ja smo popile zajedno (konačno) malibu-colu. To je prvi put nakon maturalca da sam okusila svoje omiljeno piće. U jako malo kafića toće malibu, pa ga nemam prilike pit često... Na žalost moju. Ali u zadnje vrijeme ni ne pijem. Ne znam ni sama zašto, jednostavno ne ide alkohol u mene. I bolje, imam manje šanse da postanem alkoholičarka. Hahahaha! A onda je došla subota. Hahaha! Lud'lo brale. Kao što i sam naslov kaže-Naša mala klinika. Prvo sam izašla sa Svojim dragim na kratko, a onda sam nastavila sa Sanjom. Solirale smo u subotu. Prvo smo otišle do Hrvatskog da vidimo koga ima i za početak-skoro sam pala na stepenicama. Brukaaaaaa! Ali sva sreća pa nikog, ali nikog živog još nije bilo tamo pa me nitko nije ni vidio. Kako sam to uspjela? Eto kako. Peta mi je zapela za rupu u stepenici i malo sam odletila. Još ne znam ni sama kako, ali uspjela sam se održati na nogama. To vam je ljudi moji, teretana. Snaga u nogama :) mda.. Idemo dalje. Kad smo vidle da nema nikog tamo, otišle smo do Bude i tam popile (pazi sad-subota navečer je) nes i mineralnu. E onda smo oko pol 1 ponovno prošle do Hrvatskog. Tada se već poprilično nakupilo ljudi-ali i pacijenata. Mda! Prvo nam je prišo neki frajer i pitao mene jer može sjesti. Reko sjedni. Ali nisam ga doživljavala previše, jer sam pričala sam sanjom. On meni počeo neku spiku prodavat kako sam slatka, kakav pogled imam..bla bla.. i kako ga nisam doživjela previše otišao je za nekih 5 minuta i preselio se za stol malo dalje od našeg i počeo vjerojatno prodavat ISTU priču ženskoj tamo. Ali znate kaj je najbolje? Kasnije su nestali! Buahahahaha! Nije ih više bilo! Ali lik je ljudi moji odvratan da ne znam kako bi ja to opisala. Strašno.. A onda bum! Pojavio se Boris. Jednom riječju-tekut! Tog lika ja znam još od prošle godine. Strašno. Još sam hodala s Markom kad je on meni i još jednoj ženskoj prišao i udavio nas. Jako-jače-najjače. Dođe on do mene (ja ga nisam naravno prepoznala, opće je poznato da ja imena ni face ne pamtim) i kaže bok. Ja onak zbunjeno gledam lika i velim onak bok. I onda je počelo.. Ja njega pitam kak si me skužio? A on ni pet ni šest-pa ja tebe prepoznam i namirišim na 10 km! Ja onak-riga mi se od tebe. I onda je i on nestao za par minuta nakon što previše nisam obraćala pozornost na njega. Baš mi je danas u školi Sanja rekla da je lik fantastikus-on sjedi ko panj pokraj tebe! Haha, bar sam se nasmijala! A velim vam-naša mala klinika. Nema druge riječi za to. Bar smo se zabavile ko lude. Super nam je bilo.
Sad malo na druge stvari. Danas ili tokom ovog tjedna će dragi konačno registrirat autek. Konačno! Kec je spreman! Hehe, jedva čekam! Inače, mi smo vam jako dobro. Super se slažemo i jako mi je lijepo. Baš ga volim!
Viii, baš me pere neka sreća... Lijepo! Idem sad.. pozdrav!!! 
Post je objavljen 15.01.2007. u 14:32 sati.