Kada neznam što da napravim sa sobom,hodam.Brzo,bez stajanja,bez cilja...Uživam u zveketu lanaca koji prate moje korake...
Svaki moj pokret je proračunat,kao da sam lutka na uzici.Samo sam oko nekoliko osoba opuštena.Samo nekoliko osoba zna kakva sam ja uistinu...
Pitali su me za tebe.Svaka riječ je bila kao hladna oštrica koja me sijeće.
Polako i nemilosrdno...
Post je objavljen 15.01.2007. u 10:59 sati.