Marketing
Malo o "pravoslavnoj" Novoj Godini
Najpre da vidimo ko je bio Gaj Julije Cezar, "krivac" za čitavu zbrku oko datuma i slavlja
Kod Njaleta - 13.jan.07
Smatra se da je Cezar (100 – 44 p.n.e.) bio najčuveniji vojskovođa slavne rimske imperije. Bio je vešt političar i veliki govornik. Osvojio je od 58 – 52 p.n.e. Galiju (na teritoriji današnje Francuske i Belgije) i prešao u Grčku i na britanska ostrva, pokorivši ih. Kada je njegov rival Pompej, član Prvog trijumvirata (Cezar, Kras i Pompej), nagovorio Senat da mu oduzme komandu nad legijama u Galiji, Cezar je 49. godine prešao reku Rubikon i pošao na Pompeja da bi ga potukao u bici kod Fasale. Pošao je zatim u potjeru za njim čak do Egipta ali ga je tamo zatekao već ubijenog.
Očigledno je da istorija ne bi zaboravila Cezara i da nije izvršio reformu kalendara u starom Rimu. Ali taj reformisani kalendar učiniće ga dodatno nezaboravnim vladarom velike rimske države.
Reforma je izvršena po sugestijama egipatskog matematičara i astronoma, čuvenog Sosigena iz Aleksandrije, a po Juliju Cezaru se i danas naziva julijanski kalendar.
Za osnovu julijanskog kalendara uzeta je sunčeva ili tropska godina. To je vremenski period koji protekne između dva uzastopna prolaska Sunca kroz prividne fiksne tačke na njegovoj putanji, a koje mogu da budu tačke ekvinocijuma ili solsticijuma. Godina je bila podeljena na 12 meseci, od kojih je šest bilo sa po 31 dan, šest sa 30, a jedan sa 29 dan. Početak godine, koji je do tada bio 1. marta, promenjen je i prebačen na 1. januar.
Na Prvom vaseljenskom Saboru u Nikeji 325. godine, kalendarska, julijanska ravnodnevica padala je 24. marta, dakle 3 dana posle stvarne, 21. marta. Tada će biti doneta odluka da se Uskrs praznuje u prvoj nedelji posle punog Mjeseca posle prolećne ravnodnevice. Još u XVI veku su definitivno zaključili da nešto nije u redu kada su izračunali da prolećna ravnodnevica pada 11., a ne 21. marta. Razlika između zakonskog i prirodnog kalendara se uvećala na čitavih 10 dana! U XVIII veku ta razlika se uvećala na 11 dana, u XIX veku na 12, a u XX veku na čitavih 13 dana.
Iako je ceo svet primenio novi i precizniji Gregorijanski kalendar, Crnogorska, Srpska i Ruska pravoslavna crkva su zadržale stari i po njemu, i dan danas, broje dane.
Reći za 14. januar "pravoslavna Nova godina" netačno je i zbog toga što Grci, iako pravoslavni narod, kao i Rumuni i ostali evropski narodi, primenjuju novi kalendar i, primera radi, Božić slave 25. decembra, a ne 7. januara.
Izuzetak su, dakle, Crnogorci i Srbi, čije crkve još koriste Julijanski kalendar.
Tako će biti i u buduće sve dok Ruska crkva, kao "majka" CPC i SPC ne odluči da vreme računa kao što radi ceo svet.
Posted by Rajko Milić
Post je objavljen 14.01.2007. u 22:16 sati.