... a onda za oducit ih...mission impossible....evo primjer...dva puta sam u zadnjih par dana pravila vecu spenzu, i u ta dva dana se nakupio prilican iznos potrosenih mojih kuna, ta spenza namiruje mene i mog brata dok starci nisu u gradu, i danas ja kazem bratu da mi treba dat nesto novaca, jer iako je moja placa nekih 500 kn veca od njegove, nisam ja rockefeller, (i ja kupujem auto, i meni je bio prosinac do nedavno i ja sam isla u zagreb avionom cekat novu godinu itd.) i on mi velikodusno ponudi trecinu...ja popiz...on vidi da je vrag odnio salu i dodje do pametnog zakljucka da je pola ipak vise fer...i tako upravo on i njegova draga prckaju po kuhinji i kuhaju nesto i ja im dobacim da rade sto hoce, ali da sudje operu poslije...i nakon te recenice dodje brat do mene i pita me da sto mi je, da sto sam nadrkana, da sto se to dijelimo odjednom...uopce nije tako, nego sam ih navikla svih da ja pospremam, perem robu, kuham, pravim krevete, i onda kad jasno i glasno recem sto hocu ili sto mi smeta, ostanu u shoku, jer zamisli, sto je sad to? starci isto tako, dok nisam radila, i dok sam studirala, u slobodno vrijeme sam bila domacica, ona koja uvijek ima vremena za sve i na koju se uvijek mozes oslonit...pocela ja radit i nema me doma skoro nikako, pola dana na poslu, a ono pola nastojim provest ispunjavajuci svoje interese (jer kao sto vec spomenuh ne volim svoj posao, ali dok jedan od mnogobrojnih poslanih zivotopisa se ne zalijepi za ruke nekom kvalitetnom poslovodji, ipak tu radim jer nije losa placa...) i naravno i ovi su sad odjednom u soku...prijateljice moje drage svaki vikend pocnu meni slati poruke da dje cemo, sto cemo, i kad se meni ne da smisljat nego bih htjela doc na gotovo, nije im jasno itd, itd...Ali, ipak mogu rec da mom ovnovskom karakteru malo i odgovara biti u centru zbivanja, imati osjecaj da se nista ne moze bez tebe, ali ipak ko pravi ovan zelim sve to onda i iskljucivo onda kad ja to hocu....
Post je objavljen 13.01.2007. u 20:55 sati.