Marketing
AJMO LJUDI
Vrijeme je da počnemo učit,svi mi skupa. Nema više sajebansije. Dosta je bilo glupih izgovora ,primimo se knjige i zagrijmo stolice!
Mislim da imam krizu. Sjedim već tri sata i učim. Pet stranica,nema šta! Polako ali sigurno. Naučila sam jednu sedminu gradiva koje pišem prekosutra. Nije li to pohvalno ?!?
Soba vonja po cigaretama. Neću moć zaspat od smrada mog najslađeg poroka. Oh,ne ! Već sam zaboravila da učim bez prestanka do ponedjeljka ujutro! Ne bum ni išla spavat.
Sve je u redu,malo sam nervozna jer sam se sinoć opet malo raspojasala. Neplanirano,ali onako,čisto nagonski sam otišla van. Mrzim taj moj jebeni socijalni nagon.Prirodni nagon. Surov poput istine koja je u mojim očima sve jasnija. Iz dana u dan kao da bolje vidim. Na ovom svijetu ja sam nepotrebna jedinka (pritom mislim na vrstu,ne obiteljsko stanje). Sama sam poput onog klinca koji se neki dan izgubio u šumi.
Bez obzira što sam svaki dan okružena hrpetinom ljudi,bin ich aleine. Ne znam definirati u kakvom sam odnosu s tim stvorenjima koji me čine dijelom neakvog olfo prisnog čopora. Valjda su mi to prijatelji.
Vraćam se knjizi.
Post je objavljen 13.01.2007. u 20:54 sati.