Marketing
Neke stresne situacije
Teški rad izbio mi je Seamusa iz glave…bar na neko vrijeme…
Moj posao je trenutno da se brinem za zmajeve, hranim ih i tako. Prije toga ih moram pogoditi jakom čarolijom spavanja i biti vrlo brza jer na njih to kratko djeluje. John stalno ide za mnom, užasno se boji da mi se nešto ne desi tako da mi je to počelo ići na živce…
Prije nego što počnem samo da vam objasnim kakav je to ustvari posao. Mi koji tamo radimo podijeljeni smo na skupine. Jedni se kao i ja brinu za zmajeve, drugi ih dovode sa svih strana svijeta da bi ih zaštitili od pogleda bezjaka i očuvali njihovu vrstu, i treći zadatak (to John obavlja) je zmajevima naći prostor za život i smjestiti ih tako da je svaka vrsta sa svojom, da se zmajevi ne bi međusobno poklali…
Ja imam najlakši dio posla, kao što sam rekla John se panično boji…
Uz taj mali nedostatak ništa mi ne fali. Ima cuge i pljuge koliko ti srce želi, a navečer se obavezno igra čarobnjački poker. Među svim tim muškarcima više se ne osjećam kao žensko. Moje lijepe pelerine zamijenile su muške karirane košulje i traperice, a šminka već ima debeli sloj prašine…ustvari sve to mi baš godi…
Upoznala sam lude ljude tamo. A najviše sam se sprijateljila s Willom, Stevenom i Jordanom. Mislim da je to zato što su njihove kuće i kamp kućice blizu naše…
Rano ujutro došetala sam se do jednog lijepog primjerak zmaja. Bio je to švedski kratkonosi, pogodila sam ga čarolijom spavanja i onda ušla u njegov ogroman kavez. Nedavno su ga doveli i sad mu traže sklonište. Podragala sam ga po ogromnoj njušci i dala mu hrane (sirovo meso). Zmaj je još spavao, ali ja nisam primijetila da mu je iz nosa suknuo lagani plamen i zapalio mi je pelerinu. Istrčala sam iz kaveza i ugasila vatru s mlazom vode iz štapića.
„O ne! Pa zar sam baš danas morala obuči novu pelerinu!“-vikala sam sama na sebe. John je to čuo i dotrčao do mene i s panikom u glasu upitao: „Što se dogodilo?! Opekla si se? Da idemo u Mungo?“
Da sve bude gore bila sam pod nekim stresom, jučer navečer stigla su mi pisma od Seamusa i sva sam bila živčana, pogotovo zbog paničara Johna. Ne znam zašto, ali počela sam se plakati. No dobro, priznajem da je to i zbog uništene pelerine.
„Keira?“-zabrinuto će John.
„Uništila sam si pelerinu. Zar sam baš sad morala ići hraniti zmaja. Na to mi ode cijela plaća!“
„Pa ne moraš zbog toga plakati. Kupit ću ti ja novu.“.pokušao me je utješiti, ali onda mu je kliknulo da se ne plačem samo zbog pelerine.
„Nije valjda zbog Seamusa?“
„Nažalost je.“-odgovorila sam.
„Joj taj mali ženskar, ponekad se sramim što mi je brat.“
U taj čas je došao Will noseći pismo.
„Ovo ti je sad stiglo.“-dao mi je pismo, a zatim nastavio: „Zašto se plačeš?“
„Zmaj mi je spalio novu pelerinu.“-odgovorila sam.
„Laže.“-oglasio se John.
„Ja sam skoro dobio živčani slom kad sam pao u izmet. Uvijek može biti gore“-rekao je Will ne obazirući se na Johna.
Dok su njih dvoje nešto raspravljali i dok je John objašnjavao Willu moju situaciju sa Seamusom, ja sam otvorila pismo. Bilo je od Irme što mi je vratilo osmijeh na lice te sam počela čitati:
Draga Keira!
Zašto si otišla u meni kriznom trenutku?
Lena je pobjegla jer sam joj rekla da ću je tužiti djedu zbog onog incidenta sa svojim dečkom.
I sad je nema. Luke i ja je tražimo na sve strane. Mislim tek mi je 18, a već ću dobito čir na želucu…
Oprosti mi na ovom zbrkanom pismu, ali stvarno sam pod stresom…
Nedostaješ mi i nadam se da ćeš uskoro doći u London da mi pomogneš s njom.
Šaljem ti puno pozdrava!
Tvoja rastresena Irma
Počela sam se smijati pismu i pogotovo dijelu na kojem se Irma žali da će dobiti čir na želucu. Tu bi Lenu (Irminu mlađu sestričnu) netko trebao naučiti pameti…
„Ti nekako brzo mijenjaš raspoloženja.“-obratio mi se Will dok je John uzimao Irmino pismo da ga pročita.
„Takvo je vrijeme.“-odgovorila sam sad već dobro raspoložena. Nekako sam prežalila pelerinu.
„Ah ništa, idem ja natrag na posao. Danas je poker kod mene, doći ćete?.“
„Naravno“-rekla sam gledajući ga u oči, u tom trenutku mi je postao jako privlačan…
I ja sam se vratila poslu, do večeri sam još dobila razglednicu od Anire. Ona je inače u San Franciscu na otvorenju nove galerije. Baš me zanima kakav će članak napisati za dnevni prorok…
Moram priznati da sam se malo razočarala jer mi Agatha nije poslala niti jedno pismo od kada sam otišla, očito je zaokupljena nekim svojim stvarima…
P.S.-pošto mi je u utorak, 16.1. 17-ti rođendan ovo će biti rođendanski post…jer mislim da neću objaviti da utorka ništa novo, pa evo malo ranim…
Post je objavljen 12.01.2007. u 18:01 sati.