Kažu da do srca najlakše stiže preko trbuha. Ženi daš čokoladu i sluša te. Daš joj bananu i ona srećna. Daš joj..... staćemo kod banane. Kod muškaraca to ide ovako. Muškarac se vrati iz lova, a ženu mu spremi obilan obrok. I muškarac je zadovoljan. Da mu da pije, muškarac srećan. Da mu.... pa ne mora mu ništa više ni davati jer kad se napije briga ga za sve. Tako to nekako funkcioniše i kod mene.
Ja odem u Vukovar, srediti Jovanki zdravstveno ili podići lekove, možebitne nalaze, ona meni napravi ručak. I svi smo srećni.
Tako i danas, napravi ona masan burek. Ja se smeškam. Doda mi jogurt, a ja joj zanavijeka zahvalan. Burek je bio toliko masan da sam iz sprdnje naveče pojeo mandarinu i popio jedan sokić. Dakle, ceo dan me držao punim i zadovoljnim.
Muke su nastale oko 2 sata u noći. posle nebuloza koje sam sanjao, osetio sam muku u stomaku. Ovaj Jovankin burek nije normalan. Energetska vrednost mu je garant jednaka Elvisovom sendviču. Uz sve napore nisam mogao izdržati. I tu nastup počinje! Otišao sam u WC i svojoj dragoj šolji otpevao ariju u a-molu (znate ono a, aaa, bljaaaaaaaaaaaa!! Argh! Malo dišemo i onda opet, A! Aaa! Argh!! bljaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!).
Koliko je bilo činova? 3! U 6 ujutro sam si napravio čaj da se isperem, i tu je bilo veliko finale mog nastupa i zadnji čin arije.
Kasnije je došao prijatelj s devojkom da me poseti. "Brate, juče si bio zdrav i čio. Pa šta ti je?" Draga prijateljica studira medicinu i opipa mi čelo i ispita simptome da bi mi rekla: Pa, po svemu sudeći, dosta toga govori u prilog salmonele.
SALMONELE!?!?!?!
Zašto salmonele? Pa, sir je bio "malo" stariji, tako je Jovanka rekla.
Niiiiiiiiice!
Kontam da je ovde posredi urota protiv mene i da na nekom drugom blogu moja baba piše istu ovu priču sa velikim osmehom. Ili sam samo paranoičan?
Nastavak sledi...
Post je objavljen 11.01.2007. u 20:39 sati.