Marketing
Umrijeti od sramote ili od metka?
efo napokon sam se dokopala šanse da napišem post...
Sjetimo se kako sam išla na praksu i rekli su mi da ce mi platit ako ostanem još tjedan dana
... Mukom mucenom dignem se ja u ponedjeljak i odem na posao... Radim cijeli dan ko zadnji frik jerbo su imali invenuturu
... Napokon docekam kraj radnog vremena da bi saznala da ne trebam više dolazit jer mi ne mogu platit
... Pricekam da me prođe želja da lupim šeficu koja mi je prenijela tu vijest,izađem iz ureda i poželim vrištat al netko mi se uguro u lift sa mnom pa sam odustala... Iskreno,nije mi tolko do novaca al razlog koji je ona navela je cisto sranje
... Rekla mi je da sam premlada da bi mi platili... kaj,koji kurac
??? I tada shvatim bolnu istinu-nisam premlada da bi radila ali sam premlada da bi mi platili sve što sam im napravila... Pa nisu ni oni ludi,jeftina MLADA snaga za badava... Ne mogu više o tome jerbo poželim ubit nekog kad se toga sjetim...
Isla sam spavat kod Ane a ak se sjecate onog doticnog gospodina vrijedno je spomenut da joj je on susjed pa smo se dogovorili da se vidimo kad vec dolazim
... Spominjem to radi jedne very neugodne situacije za mene... Između ostalog bili smo i kod Ane u kući... Njezin stari je taman bio izašao iz kuće a ja i On smo se legli u Aninu sobu i nismo izmijenili ni dva poljupca kad je Ana uletila u sobu i panicno govorila baka,baka,baka... Skocila sam iz kreveta i izašla iz sobe i umjesto bake,bake,bake ugledala Aninog tatu... I sad zamislite scenu... Izlazim ja iz sobe a za mnom On... khmmm... I ode njen stari van i zove Anu da dođe ispred kuće... Ana nam je prepricala svađu i jedna recenica mi je odzvanjala u uhu: Kaj se oni imaju žnjarat u kući,šta bi njezina mama rekla da zna??? Ljudi moji,nisam znala dal bi se smijala il plakala... 
Nakon tog želim-ga-zaboravit-događaja morao se dogodit još jedan... Ovaj ne ukljucuje neugodnjak nego strah... Bili smo vani i kad smo se vratili smo stajali ispred Anine kuce i pricali... On,Luka,Ana i ja-ta slavna cetvorka
... I vidiš odjedanput Njegov buraz sa svog balkona pocne gađat nas nevine ljude sa zracnicom... Ni jedna jedina rijeci nije pomogla da se klinac okani ideje da nas upuca... I onda još ovaj pametnjaković koji mu je kao stariji buraz predloži igru-da proba pogodit nas cure jerbo smo se mi stale iza deckiju jer nismo htjele metak u glavu... Nisam mogla vjerovat da ga je mali poslušao... Ima 11 godina pa nisam mislila da je tolko lud da bi to i napravio... Metkić nam je prozujao drito pored nogu... Još pokušavam zaboravit taj jezivi zvuk... Napokon je i doticnom gospodinu dopizdilo pa se zdero da ce zvat tatu i mali se pokupio...I na kraju smo se dvoumili dali je mali lud ko puška ili je puška luda ko mali???
Eto na vašu žalost živa sam i zdrava i puna ideja za nove posteve (ili ipak ne)...
Imam ja još toga za napisat al bum se suzdržala jer ni ja nisam neki ljubitelj chitanja kilometarskih dosadnih postova...
puno vas pozdrafljam i ljubim u chelo 
Post je objavljen 11.01.2007. u 17:15 sati.