Vani je padala kiša, a ja sam besciljno lutala hodnicima dvorca, čavrljala s Peevsom i pomagala mu da pokupi sve smrdobombice koje je nekoliko sati ranije bacio(morao ih je pokupiti jer mu je ravnateljica zaprijetila da će ga istjerati iz dvorca) Odjednom sam ćula buku, nešto poput razbijanja tanjura, i smijeh. Činilo mi se da buka dolazi iz kuhinje, tamo sam otrčala i naišla na 5 Slytherina koji su se uz glasan smijeh gađali hranom. Nisu me primijetili. Pogledala sam oko sebe i vidjela hrpu kućnih vilenjaka koje je netko očito zaveza čarolijom Incarceus. Protučarolijom sam odvezala vilenjake i dala im znak da budu tiho. Zatim sam uperila štapić u Slytherine i viknula:˝Expelliarmus!˝ Štapići i hrana su im ispali iz ruku i srušili su se na pod. Tada je Pansy Parkinson ustala i rekla mi:˝Vidi koga imamo ovdje…, Chloe Lupin, tko bi rekao da si ti čistokrvna, meni izgledaš kao neka mutnjakuša.˝ To je bila kap koja je prelila čašu. Sve sam ih otjerala u kut osim Pansy. Uperila sam joj štapić u glavu i rekla:˝Nisi mi se trebala zamjeriti Parkinsonice!˝ ˝Ti to meni prijetiš, glupačo?!˝, pitala me umišljeno. Onda mi je stvarno bilo dosta. ˝Silencio!!˝, zagrmjela sam, a zatim sam joj rekla:˝Kao prvo, nas dvije nismo na ti, ja sam za tebe gospođica ili asistentica Lupin, a kao drugo u stanju sam pretvoriti te u KRAVU, zato se drži podalje od mene!!˝ Okrenula sam se i začula pljesak, tek sam tada primijetila da me je svo to vrijeme promatrala hrpa Griffyndora između kojih se progurala ravnateljica McGonagall i rekla:˝Odlično gospođice Lupin, ova petorka će sutra navečer kod vas odrađivati kaznu, a ako se ne pojave slobodno se obratite meni!˝
***
Pri izlasku iz kuhinje mnogi učenici su mi pljeskali, meni nije bilo do veselja, u glavi mi je odzvanjao Pansyn glas:˝Izgledaš kao neka mutnjakuša…˝ Trebalo mi je nešto što će me opustiti, pa sam se odlučila za toplu kupku. Bila sam toliko umorna da sam zaspala u kadi, a probudila me oštra bol u desnoj ruci na kojoj se stvorila velika posjekotina koja je gadno krvarila. U žurbi sam se obukla i otišla do Madam Pomfrey koja mi je rekla da je posjekotina nastala čarolijom Sectusempra. Na putu do mog kabineta srela sam Annu koja je odmah primijetila moju ruku u zavoju i rekla:˝Ta glupača Pansy, sad ti se osvećuje za ono u kuhinji!˝ ˝Nisam baš sigurna, nije ona dovoljno hrabra, još ćemo vidjeti, laku noć.˝, odgovorila sam joj i uputila se u kabinet. Bilo je tek 22h, dvorac je bio pust, a ja nisam mogla spavati, stalno sam razmišljala o napadaču. Parkinsonica je najlogičniji krivac, ali nije ona dovoljno hrabra za tako nešto. Još mi je samo jedna osoba pala na pamet…
Post je objavljen 09.01.2007. u 14:18 sati.