Marketing
priča o strijelac - part II
a dalje priča ide ovako:
počela je i ta srednja škola... trebalo je to biti nešto novo za mene...
iako sam potpisao kapitulaciju, naivno sam vjerovao da bi se stvari nekim čudom mogle promjeniti...
no nisu...
zapravo, postale su još gore... 
djelomično mojom zaslugom...
negdje odmah na početku srednje, opet se (po meni) desilo čudo! sviđao sam se jednoj curi 
Zvala se M. i išla je u ekonomsku... sa ovom curom (ako ste zaboravili, zvala se je D.)... čak su se i družile!!!
a ja kreten, mrtav hladan nisam je uopće doživljavao... kretenčina! nisam mogao izbaciti D.-u sliku iz glave!!! 
a što sam propustio?!?
djevojka je bila zgodna, smeđkaste kose, nešto niža od mene, lijepo građena, simpatična, pametna... sve što se traži - pravi komad!!! nekako sam se na nagovor nekih kolega iz mog razreda upoznao s njom... ona je htjela da se upoznamo, ali ja... panjina... meni je bilo neugodno uletit curi na odmoru pred pola škole... ma ko da bi to tko gledao... i zamjetio... osim moje i njene ekipe... naših razreda... i je da bi me malo zekali, ali kao da je to važno! cura je bila mrak!!! a ja tako blesav... upravo proporcionalno njenom izgledu, pameti i općem dojmu... da je to za ne povjerovati! ;(
moram priznati da mi je neugodno kad se svega toga sjetim... svojih grešaka... pogotovo s njom...
dokaz da mi je ipak dosta značila, da si na neki način ne mogu oprostiti grešku što nisam nešto pametno napravio s njom je da mi dan danas, nakon više od 10 godina, njeno prezime najčešći password za bilo što na netu... jer jednostavno, to se ne zaboravlja...
znao sam je tu i tamo viđati kroz proteklih 10 godina... tu i tamo... uvijek je bila lijepa... dražesna i posebna!
da je sudbina zajebana i da ima zanimljiv smisao za humor je i činjenica što sam je jučer vidio dok sam išao natrag u Zg... i ona je išla vlakom... i onako, prošla je pored mene kao pored duha... posve zasluženo... a izgledala je još i bolje nego prije!
prije je bila nekako isto sramežljiva kao i ja... tiha (ili je barem meni ostaljala takav dojam...) a sada, imam osjećaj da se oslobodila... njen body language... jednostavno... i dalje je posebna... 
ali ne želim joj smetati... ne želim ulaziti u njen svijet... prošlo je 10 godina... svatko od nas ima svoj život... ja sam imao priliku da uletim u njen, sad je prekasno... nema smisla raditi novu grešku...
ali uvijek će imati posebno mjesto u mojim mislima!
uglavnom, kada sam nakon nekog vremena (u srednjoj) skužio da sam napravio glupost, već je bilo kasno, a ja sam iz greške, išao u još veću grešku... ko u onim komedijama, američkim srcedrapaćozama za teenagere - tada mi se počela sviđati moja mala susjeda A....
iz meni nekog posve nepoznatog razloga... jednostavno... kaj ja znam!?!? lupila me je... onako pošteno... a daleko do toga da nisam znao da od toga nikada nebude bilo ništa... pa čak ni onda...
mala je bila u pubertetu, bila je jaaaako zgodna (i još uvijek je!) i nisam imao kaj s njom raditi, ali i opet, imao sam neke brije u mojoj glavi... full pogrešne, ali kaj ćeš...
smijala se tako nevino, iskreno, ponekad i preglasno, ali kaj da kažem... upravo to je obaralo s nogu...
a njoj se pak sviđao moj buraz... tako da se nisam htio u to miješati...
jednom prilikom su njih dvoje i zabrijali... mislim na 2-3 dana... a onda je moj buraz rekao da nije za njega... iz nekog razloga...
uglavnom, kasnije, nakon dugo vremena skužio sam i zakaj... jednostavno, često joj se znalo desiti da joj je jezik brži od mozga pa je znala tako nešto provaliti da bi to bilo strava...
a ja, idealist kakav jesam, cijelo vrijeme sam vjerovao kako bi je mogao promjeniti... tj., kako bi se ona mogla promjeniti... ali to je bilo potpuno pogrešno...
i brijala je ona sa bećarima, na svu sreću u tim trenutcima mi je bila totalno nezanimljiva...
i tako bi se ja palio i gasio na nju... duuuugo, dugo vremena... (do pred 2 godine)
i dok sam već digao ruke od svega... ništa se, a opet nešta desilo...
znala je da mi se sviđa, nije to ignorirala, ali, nije da je baš i nešto previše marila za to... ali ja, homo pateticus kakav jesam, uživao sam svake sekunde njenog društva... pogotovo dok se odselila u Zg i kada smo se često, jako često družili... ;) izlazili, bančili do jutra, pili, vraćali se doma u hladne zimske noći... bilo je to dosta nezgodno ako se u obzir uzme činjenica da sam joj otvoreno rekao da mi se sviđa i da bi zbilja htio pokušati s njom malo nešta zabrijati... a ona me odjebala... trebao sam biti pametniji i ne izlaziti s njom, ali kaj ću kad mi je u isto vrijeme bila i prijateljica i nisam htio da naše prijateljstvo pukne samo zato kaj se ona meni sviđa a kaj me ona ne doživljava ni pol posto... odlučio sam se na tihu patnju i nadu ili u promjenu, ili da će me pustit... a bio je dovoljan samo jedan mali znakić, treptaj oka ili kaj već pa da se sve to promjeni...
problem je bio u tome kaj bi svaki puta kada bi izašli, ona imala neke svoje brije... znala se nacvrcati i onda me totalno nije doživljavala ni pola od pola posto... što je mene jaaaako smetalo... bilo je to čak i ponižavajuće... i desilo se to jednom, pa dvaput (kada je dobila žuti karton!) pa i treći put kada je dobila crveni karton! znala je npr. pozvati svog bivšeg dečka koji je bio homo patetikus ala ja, možda samo veći, znala ga je pozvati da dođe po nju iz diskaća... u 4, pola 5 ujutro, i onda bi se on sav sretan istog trena dignuo iz kreveta i došao u pidžami s autom po nju...
naravno da mu je svaki put zaboravila reći da sam i ja s njom vani tako da je to bila uvijek zanimljiva scena... ;)))
jednostavno, iako nije loša kao osoba, znala je raditi takve gluposti, tako manipulirati ljudima i iskorištavati ih tako da sam zbilja i na kraju sto dugih godina ipak skužio kako ona nije treba za mene... ja sam dobričina, idealist i dobra osoba... zbilja više nisam mogao tolerirati te njene postupke...
kako mi je i unatoč svih tih pizdarija bilo stalo do nje, naravno da sam joj rekao za sve to, za sve njene greške i pizdarije koje je radila, kako se igra sa tuđim osjećajima i kako se ponaša odvratno prema svojim prijateljima i ljudima kojima je stalo do nje... rekao sam joj to na klupi u parku Zrinjevac... jedne prohladne noći... prije nekog koncerta na Trgu... par dana prije toga nešto je sjebala, nešto mi se zamjerila tako da iako je bilo zima, a ja sam imao jaknu, a ona se smrzavala ko pička, namjerno joj nisam dao jaknu (iako bi to obično odmah napravio)... i sjećam se da ju je nešto bolio trbuh, i da smo pričali o svemu i svačemu, jadala se kako nema dečka i ništa, a ja sam joj sve po redu nabrojio koje je pizdarije radila sa mnom... (već tada mislim da je moja simpatija prema njoj nepovratno umrla)...
i tako da me je ona pustila... napokon i zauvijek! ;)
u međuvremenu je sa jednim dečkom (koji je jadan, ni kriv ni dužan isto došao jednom po nas dvoje u diskać... u rane jutarnje sate... 
kad bolje razmislim, mislim da je zabrijala s njim mjesec ili dva nakon što sam joj nabrojio sve greške i gluposti... gdje griješi i što više nikada ne smije raditi... i mislim - da me je poslušala?
i znate što - mislim da su rođeni jedno za drugo! ;)
a tko je rođen za mene - pojma nemam...
znam da ova priča ima još nastavak, ili max 2...
više o tome - sutra! 
Post je objavljen 08.01.2007. u 23:59 sati.