Ellarin je stajala kao okamenjena gledajući u ono što je malo prije bio ogroman vuk. Pred njom je stajao vilenjak. Bio je nešto viši od Ellarin, njegova duga tamna kosa padala mu je preko blijedog lica i ramena. Isticala mu je tamno plave oči koje su joj se činile tako poznate. Sijećala se pogleda stranca koji se sad stajao pred njom.
- Poznajemo li se od prije? – upita Ellarin.
- Ne – odgovori Salarond i skrene pogled.
Znala je da laže ali nije mogla shvatiti zašto. Poznavala ga je tako kratko, ali osijećala je bol koju je Salarond nosio. Neizlječivu bol iz prošlosti. Odlučila je da mu više neće postavljati pitanja.
Nastavili su put. Ellarin je koračala prva, a Salarond nekoliko koraka iz nje. Šutjeli su. Šutjela je i čitava šuma. Tišinu su prekidali jedino zvukovi njihovih koraka.
Za čitatelje:
U zadnje vrijeme nemam baš inspiracije i volje za pisanjem. Možda napravim malu pauzu dok se ne skupi nešto ideja, a možda me već sutra nešto pukne pa odmah nastavljam s pisanjem.
Post je objavljen 08.01.2007. u 19:19 sati.