Sjećam se kako sam pred par godina sjedila u razredu... Vladala je prekrasna tišina, samo je od nekud izvana dopirao pjev ptica.... Sunčeve zrake su ulazile kroz prozor i svijet se na taj jedan kratki trenutak učinio savršen... Najednom je zvonilo, nastao je takav metež da je sve to nestalo.... Tada sam shvatila da savršenstvo ne postoji... Postoje samo trenutci koji nas čine sretnima, ali oni su toliko krhki da nestanu prije nego što uspijemo shvatiti njihovu pravu vrijednost....
Ranije sam se vratila, pa sam odlučila napisat novi post.... Baš sam sad došla iz grada... Počela je padat kiša.... Šteta.... Bilo bi bolje da padne snijeg....
U Poreču mi je bilo super.... Sunčano, toplo, savršeno... Još samo da nisam išla sa svojom dragom obitelji, al neka, bili su podnošljivi....
Pronašla sam dnevnik ispod kreveta... Valjda mi je ostao kad sam bila tamo zadnji put.... Vrlo je zanimljiv... Drago mi je da sam ga našla jer sam se sjetila nekih stvari na koje sam već zaboravila.... Mi ljudi smo jako čudna bića (osobito ja).... Volim radit gluposti, upropaštavat tuđe i svoje živote i onda to pokušavat ispravit i tak.... Stvarno sam lagano poremećena....
Pa čitajući taj dnevnik sam shvatila da sam se dosta promijenila i to samo zbog jedne osobe.... Prije sam bila drukčija, tiša, sramežljivija.... A sada sam veselija, otvorenija, bitchy... Zbog toga je sve i krenulo nizbrdo.... Sjetila sam se koliko sam ga voljela, kako mi je srce svaki put skakalo ko ludo kad bi ga srela.... I dalje je tako, samo nije to više ono što je bilo.... Mislim da je to više nekakvo sjećanje na prvu ljubav.... Nadam se..... Zapravo, sigurna sam....
Da ne blebećem o prošlosti, vratimo se na sadašnjost.... Bila sam jutros u MIS- u sa Vajdićkom, Dolenčevkom, Doli i Lovrom jer smo išli vidjet Dolenca kak radi..... To je bilo fakat čudno.... Skroz mi je onak, nekak.... A ne znam.... Dobro mu stoji "radno odijelo" sam šta sam ga ja prvi put vidjela u tome, pa valjda zato....... Šteta što nije ljepše vrijeme pa bi se ostala još šetat s Doli, al neka.... Bit će vremena....
Baš sam noćas sanjala neki čudan san... Totalno je glup... Sanjala sam da smo bili u dvorani i moj sadašnji i oba stara razreda i dečki su igrali neki nogomet/košarku i neke čudne stvari su se tam događale.... Onda smo išli u nekakav koš za smeće po neke cipele pa su nas napadali s nekim noževima i tak.... Vrlo zgodno i spetljano.... Stvarno glupe snove sanjam u zadnje vrijeme..... A neću više spavat, pa neću ni sanjat....
Nekako mi već lagano tipkovnica bježi pred očima, pa bi valjda trebala prestat pisat.... Sjetila sam se sinoć da još i lektiru moram napisat i to mi zadaje glavobolju... Uopće mi se ne da.... Glupa škola.... Ne znam ni gdje su mi knjige.... Morala bi ih otić potražit.... A budem.... U nedjelju.....
Post je objavljen 08.01.2007. u 12:48 sati.