Ovo je jos jedan genijalni uradak Panonskog mornara... uzivajte!
Ponekad te sanjam tako stvarno
Da pred svitanje svud po sobi
svetlucaju zaboravljene šnalice i brošići...
Ali buđenje me uvek sačeka na kvarno...
Kao dokoni pandur na pustom drumu...
Kojim kad-tad moraš naići...
A ti, mila...
Samo baneš u snove s nekog puta dalekog...
I tad se zbunim...Tad se potpuno sludim...
Jer...
Na javi sam te ljubio strepeći da ne probudim nekog...
A u snovima te ljubim strepeći da sebe ne probudim...
Post je objavljen 08.01.2007. u 12:03 sati.