Već san van napisa, da smo jučer Vinka i ja pametno i produktivno proveli dan. Prošlo je već skoro misec dan da je izašla iz bolnice, a još nismo deboto bili malo prošetat, kako triba, je li ...
Pa smo odlučili spojit ugodno sa korisnin ...
Dunkve, Vinka još nije bila u lunapark, ona bi rekla "na vrtujak" pa kako je jučer bilo stvarno grijota ostat u kući, odlučili smo i tu nepravdu ispravit ... Prošetali smo do Krajeve njive, kako se prin zva ono ča se sad zove Star i plac.
Naravno, ispočetka je pape malo umira od straja, pa nije tija molat Vinku da se sama vozi ...
... i stvarno mi nije jasno zašto su posli ove vožnje zvali meštra da moraju prominit ležaje na vrtuljku, da in se malo iskrivila osovina. Nije valjda da je to radi moji niti 140 kg težine ...
Kasnije je već bilo lakše, Vinka se oslobodila pa je mogla sama sidit i vozit, ovega puta strašnoga zmaja ... onega ča riga vatru ...
... a kasnije je već bila gužva, pa se nije mogla vozit sama, ali je svakako tila bit na prvome sicu ...
... a tad je nastupila kriza. Papilova je učinila svoje, i morali smo se povuč na pričuvne položaje. Vinka se zalipila za vrtujak ka prilipak, jedva san je odvojija. Nakon teške muke san jon objasnija da je nestalu kuna, i da moramo poć uzet kune. Na bankomat. malo prošetat. Ni čut! Ali, kako san ja ipak tvrdoglaviji od nje, moć uvjeravanja je proradila. Doduše, uz malo korupcije, ali cilj je postignut. Na povratku smo u Marmontovoj išli kupit oni balun ča se drži na konopu, da ne poleti. I od pusti beštij, jednu trideset vrsti, vidite i sami na slici ča je izabrala ...
... a nakon povratka, vozilo smo se na još malo vrtujaka, pa i sa ovin vlakićen je vridilo učinit đir ...
... i sva srića da je ogladnila, inače je ne bi uspija maknit od vrtujaka do ujutro.
Kad smo došli doma, izila je cilu tečicu juve sa komadima mesa ...
... tako da je dida Dine i ja nismo tribali puno uvjeravat. Naravno, uz klasično obećanje da ćemo opet na vrtuljak
samo ako bude dobra.
Post je objavljen 07.01.2007. u 09:53 sati.