Marketing
IGRA
Uvodimo novi lik.
To je IGRA. Igra živi u Njemačkoj. Samohrani je otac petogodišnjeg dječaka. Igra je Beograđanin. Neka se sam predstavi:
djesi, djenis.
juche sam imao buran dan. naime, dogodila se stvar dostojna tragi-komedije suvremenog sveta i shunjajuceg manjka njegove sushtine.
jedan lokalni politichar, predsedavajuci lokalnog SPD-a, kojeg ja poznajem u krajnoj liniji preko mojeg sina, potpuno smeten, chudan i neprijemchljiv (italijan koji je odrastao u nemachkoj) zabrljao je nachisto svoju politicku stvar. nije slojmun isposhtovao rok za prijavljivanje svog kandidata za gradonachelnika, koji je btw po prvi puta u istoriji BR Deutschland sveshteno lice- katolichki pop koji od strane svojeg biskupa zbog toga maltene raspopljen - jer je stremio u za kat. crkvu neprihvatljivom nameshtenju u svetovnom zivotu.
nakon chitave godine dana bezsadrzajnih promocija, govora, pojavljivanja u medijima, okuglim stolovima i diskusijama partija je zaboravila da ga u birokratskoj proceduri chisto provizorno prijavi kao kandidata izbornoj komisiji.
nakon posla svratio sam kod jedne nashe zajednichke prijateljice (ja predesednika partije poznajem samo povrsno) i tu zatekao njega u potpuno nesvakidashnjem izdanju - blatnjavih cipela, razabarushene kose, ochajnog izgleda, kako sedi za malim stolom u dnevnoj sobi, drzeci glavu na kolenima. sa druge strane stola na podu u maxikosi lezala je tronedeljna beba, sin prijateljice koju sam pochastvovao posetom. odluchio sam da se iz istih stopa povuchem natrag, jer me Pigetti nije ni video, a i iznad svega mrzim patetichne situacije - posebno one koje me se uopshte ne tichu, pa chak iako su kao ova visoko brizantnog sadrzaja za provincijske okolnosti.
ali, moja srpska prijateljica, koja je uzgred jako naporna i u mnogim stvarima glupa, zamolila me je da ne odlazim dok ne dodje njen muz _englez, koji je vec na putu ka kuci. rekla mi je o chemu se radi, da ovaj hoce da se ubije i da mu je stavila neke sedative u chaj, koji ovaj nije hteo ni da okusi. za pochetak dakle trebalo je da ga svojim mushkim autoritetom nateram da popije chaj. rekao sam joj da mi ne pada na pamet da se mesham i da se goni u kurac: koji ga je krasni i pushtala na gajbu u ovakvom stanju- iz radoznalosti ? na to mi je ova zalepila shamarchinu svojom glomaznom postporodjajnom rucherdom- malo je falilo da joj uzvratim, kada se oglasilo zvono na vratima- zena nesrecnog italijana na visokom partijskom mestu unutar provincijskog nemachkog spd-a. jedna mala debela nemica koja ne zaklapa i jako je nervozna, rekao bih od nejebice.
tu je pala scena kao iz slikovnica- umalo se nisam ujeo za jezik od muke, i pokushao nanovo da se izvuchem i bez izgovora. no, ova me je srpkinja vrebala i odmah prochitala moje namere- zakljuchala vrata i izavdila kljuch- kao da ne bi ovaj italijan zapalio! nisam mogao da verujem shta mi se deshava; nisam hteo da ispadnem pichka, dok mi se na drugoj strani zeludac okretao od ove bujice losheg ukusa. svi su plakali, beba je vrishtala, mali filip (sin ove srpkinje<) stajao kao ukopan ne kapirajuci uopshte o chemu je rech; odluchio sam da se pobrinem o njemu o odvedem ga u njegovu sobu na igranje; no, on je bio odvec radozano i niej hteo da se pomeri sa mesta; ali, kako sam ja to hteo, stavio sam ga kao dzak krumpira na rame i odneo onako nejakog.
nakon nekoliko minuta zachula se buka i vreva iz susedne sobe; kako zene umeju sjebati ionako nachetog mushkarca_ ovaj je hteo da skochi sa balkona (shatro ili odista- nisam uspeo da izvalim); rvali su se tako, srpkinja i nemica protiv italijana, sve u neposrednoj blizini bebe; sklonio sam bebu i filipa u dechju sobu, vratio se natrag i nokautirao italijana-pao je kao oktobarski list krvareci iz nosa- uzasan prizor, onako razbarushen i blatnjaa sada je josh i krvav- idi u kurac!
ali, pazi sada ovo - susedka-lezbejka shto zivi ispod zorice, inache urednica politichkog ureda wiesbadenskog kuriera, stala je da zvoni na vrata kako bi videla shta se to iznad nje dogadja; zorica je rekla da je sve u redu ne otvorivshi vrata... ova je valjda to protumachila kao prava lezbijka i po klisheu "englez tuche trudnu zenu" pozvala policiju.
e, onda kada je policija doshla - jedna domina i homic kao patrola pretpostavljam sudeci po njihovo nastupu- vec je bilo kasno za bilo kakvu intervenciju. u medjuvremenu je i englez bio doshao, i sada su sve grlili i grcali ophrvani samosazaljenjem i ipak srecom shto su kakvi-takvi zivi- robovi u jednom potpuno besmislenom krugu spavanja, zdranja, povremenog suhog jebanja, i pre svega- argatovanja i rmbachenja u svojim bankama, partijama i domacinstvima.
ja sam pokushavao da umirim 20. dana staru bebu nikolausa koji je hteo sisu i ja mu nisam mogao pomoci.
onda sam odluchio da odem a oni su me kratkim oproshtajem za dug rastanak- svi ukljuchujuci i italijana kojeg sam prethodno nokautirao, chvrsto zagrlili ponesheni bujicom najprizemnijeg samosazaljenja, oslinavivshi mi tom prilikom jaknu i shal.
kod kuce sam kasnije pogledao "night of the living dead" razmishljajuci krilato o bedi ovoga silovanog sveta.
to je to. pa ti vidi.
Post je objavljen 06.01.2007. u 20:44 sati.