pitate se čemu ovakav naslov i ovolika slova... e pa da vam kažem... dogodilo se nešto jako strašno zbog čega je meni toliko žao da vam nemrem opisat. ovako je to krenulo. trebala sam se naći sa bubijem i sirkom u 7 na trgu. i oko 6 i 10 ja sam taman izlazila iz stana kad je zazvonio telefon. bila je to moja petrica koja me nagovarala da idem s njom i autom...meni se nije dalo,al me ona tolko zavlačila da mi je bus pobjego pa nisam imala izbora. Onda sam došla do nje, a njena stara uzela twingić i rekla da bu došla za 30 min. naravno da joj je duže trebalo i mi smo poludile. ja sam htjela ić na tramvaj, al ni njega nije bilo. i dobro stigli bi mi oko 8 i 20,al je bila noć i cesta klizava pa je moja draga petrica skoro pješaka zgazila. zato nam je trebalo malo duže jer je poslije vozila ko pužek. neću niti pričat o semaforima koji su bili crveni sve jedan za drugim. i tak su vam sirka i bubi otiše i ja ostala ko pokisla kokoš u centru jer smo se mimoišle u 45 sekundi. naravno da je cijela večer propala jer sam ja šizila i vikala i tak.. mrzim kasnit i uvijek se trudim da dođem ranije pa makar i dvadeset minuta (zbog glupog zet-a), a sad mi se ovak nekaj dogodi...to je za mene smak svijeta... nisam nikada mislila sa ću napravit isto ono kaj su meni njih dvije napravile kad su kasnile sat vremena jer mi to stvarno nije bila namjera.
DRAGE MOJE CURE JA VAM SE
ISPRIČAVAM IZ SVEG SRCA I
OBEĆAJEM DA NIKADA VIŠE U ŽIVOTU
TO NEĆU NAPRAVITI. SPREMNA SAM
NAPRAVITI SVE DA ISPRAVIM OVU
NEPRAVDU. NADAM SE DA VAŠA
LJUTNJA NIJE TOLIKA DA VIŠE NE
KOMUNICIRATE SAMNOM I NADAM SE
DA ĆETE U SVOJIM VELIKIM SRCIMA
NAĆI MALI TRAČAK SUNCA
I OPROSTITI MENI LUDOJ OVAKVU VELIKU GREŠKU.
PUNO TUŽNIH (ALI PUNIH NADE) PUSA OD
MUKIJA