Pismo je glasilo ovako:
«Draga kćeri!
Žao mi je što si morala na onakav način saznati od Lynde o tvojim vizijama, i obitelji. Moj djed i pradjed (znači tvoj pradjed i prapradjed) i generacije prije njih bili su također čarobnjaci. I imali su vizije budućnosti. No njih nitko od naše obitelji ne voli spominjati jer su bili crni čarobnjaci. Imali su vizije budućnosti, i od njih si ih dobila. Voljeli su crnu magiju i često se koristili njome da bi mučili čarobnjake, ali i bezjake. Mučili su ih raznim kletvama, a kasnije bi im izbrisali pamćenje. Bilo je i par smrtnih slučaja. Tvoj djed, baka i ja pobjegli smo iz Škotske u Irsku i skrivali se mnogo godina. No kad sam upoznala tvog pravog oca, on mi je rekao da su ih zatvorili u Azkaban. Nisam ti to željela reći, ali… Nadam se da me razumiješ.
Tata te pozdravlja i šaljemo ti puno pusa.»
Par sekundi nakon što sam pročitala pismo, vladala je tišina.
Ja: Bože, ne mogu vjerovati da je moja obitelj takva.
Chloe: BILA takva. Ti nisi takva, a i tvoj pravi otac bio je auror.
Cronelius: Da, a i oni su dobili što su zaslužili u Azkabanu.
Lana: Tako je. Tebe nitko neće suditi po njihovim djelima. Ali ipak, žao mi je zbog toga.
Ja: Da i meni. Samo mi opet nitko nije rekao kako da sama vladam vizijama.
Lucas: Možda to ipak sama trebaš otkriti.
Isabell: Društvo, znam da to nitko ne voli, ali mislim da bi sad mogli otići napisati zadaće.
Anna: Stvarno bi mogli, pa ćemo se poslije naći.
I tako smo otišli svatko na svoju stranu. Ja, Dora i Mary smo otišle u knjižnicu da napišemo neki sastavak za Snapea. Putem smo sreli Lenu koja je bila sama, i izgledala je kao da je malo prije došla iz vana.
Ja: Hy Lena!
Lena: Hy, di ste vi krenule?
Dora: Ma, moramo neku zadaću napraviti za Snapea.
Ja: A di si ti bila?
Lena: Ma bila sam kod Hagrida. Išla sam posjetiti svoju zmijicu Sinnu.
Ja: Aha, pozdravi je sljedeći put od mene.
Lena: Hoću.
Ja: Imaš malo vremena moram ti nešto ispričati.
Mary: Ok, pošto mi znamo sve o tome, idemo mi, pa se vidimo u knjižnici. Bok!
Lena: Imam vremena Leda. Bok Dora i Mary!
Ispričala sam Leni sve o pismu koje mi je mama poslala, i o mojoj obitelji.
Lena: Pa to je strašno. Baš mi je žao. Nikad ne bi rekla da si ti iz takve obitelji.
Ja: Znam, ali šta sad mogu.
Lena: Ma, ne brini. Mi smo uvijek uz tebe.
Ja: Znam, hvala. Idem sad.
Lena: Ok, vidimo se!
Kasnije kad smo napisale tu zadaću otišle smo u društvenu. Malo smo pričali, i otišli spavati.
Bila je to duga noć! Nikako nisam mogla zaspati. Jednostavno mi se nje spavalo. Odlučila sam da bi mogla prošetati po hodnicima Hogwartsa. Ali kako me profesori ili Filch ne bi vidjeli, preobrazila sam se u mačku i sa Kitty krenula u šetnju Hogwartsom. Bilo je super, nikad još nisam vidjela Hogwarts iz te perspektive. Sve te prekrasne freske, slike, sam doživljaj Hogwartsa noću. Tada smo Kitty i ja srele jednu srebrnu mačku. Prvo nisam shvatila, ali ona mi je sinulo. Pa to je Lyra, Dantina mačka. Pozvale smo je da nam se pridruži. Šetale smo još neko vrijeme i trčale, čak se i igrale skivača. Tj. moja Kitty se htjela igrati skrivača pa se sakrila, ah ti mačići. Nakon nekog vremena smo postale umorne pa smo se vratile u spavaonice i zaspale.
* * * *
Sastanci DA-a održavali su se svaki 3 dan, nekad se nisu održavali, nekad smo se okupili samo jednom tjedno. No, ipak smo se okupljali da bi vježbali. Par puta smo ih održali noću, kad su svi već bili u spavaonicama. Harry i svi koji su imali plašt nevidljivosti su ih koristili kako bi neprimjetno prošli hodnicima. A tada bi ih poslali ostalima tako da smo svi mogli doći. Koristili smo i različite druge metode, npr. preobrazbe (naravno onih koji su bili manje životinje) jer sigurno da se Isabell nije mogla preobraziti u jednoroga i tako šetati Hogwartsom.
Bilo smo super ekipa, oko svega smo se mogli dogovoriti i svi smo slušali Harrya i marljivo vježbali. Nakon jednog takvog noćnog sastanka, izašla sam iz sobe potrebe kao mačka, a pred ulazom u društvenu sam srela Lanu, Hermionu i Harry kako skidaju plašt. U društvenoj nije bilo nikog, ali se čulo da još dosta učenika razgovara u svojim sobama, pa tako i blizanke. No nisu bile same u sobi. Na onom krevetu koji je prije bio prazan sad je sjedila simpatična plavokosa djevojka.
Kim: O Leda! Ovo je naša nova cimerica Amanda Harison, ona je 4.godina.
Amanda: Drago mi je.
Ja: I meni je drago. Ali kako to da si tek sad došla? Nemoj mi reći da si i ti tek sad shvatila da si vještica.
Amanda: Ne. Ja sam do sad pohađala Roshewite školu za čarobnjake. Sad su se moji preselili ovdje pa sam ja došla u Hogwarts.
I tako smo razgovarale, ispričala sam joj sve o sebi, i ona je ispričala meni o sebi. Pričala nam je još i o Rosewildu. Sviđalo mi se kako je pričala, bilo ju je zanimljivo slušati. Odličan je govornik. Već je bilo kasno pa smo odlučile ujutro nastaviti.
Do sljedećeg posta… LEDA
Post je objavljen 06.01.2007. u 14:54 sati.