Kažu da za sve postoji opravdani razlog, da sve ima svoj smisao...
Kako zlo može imati opravdan razlog? Kako zlo može imati svoj smisao?
Često mislim da bih jednostavo trebala odustati, često poželim pustiti tu nit svijeta i života koju uporno i čvrsto držim a koja uporno klizi iz mojih već slabih ruku...
Jedino mi preostaje nada... Uvijek ima nade...
Dok sam brisala krv sa svojim rana znala sam da ima nade...
I dok sada gledam ožiljke i tragove tih rana znam da ima nade, jer da je nema, ja sada ne bih bila ovdje, da nema nade ja bih zarezala samo malo dublje i jače...i... sve bi bilo gotovo...
Zato ima nade...
I uvijek postoji sutra... A ako se sutra dogodi nešto što će vas razočarati i raniti u iscrpljeno srce opet postoji sutra... I tako u beskonačnost...
Neka osmijeh bude vaš kišobran...
Postavljajući si silna pitanja o smislu došla sam do činjenice da svi krvarimo na isti način i svi si postavljamo ista pitanja, ali svi tražimo odgovore na drugačiji način... I po tome smo posebni...
Ali znate što? Odgovora nema... Jer ja kraju krajeva, to je ipak samo život...
Post je objavljen 06.01.2007. u 14:47 sati.