Marketing
...kad sklopiš oči…i zaželiš kraj sebe nekog koga voliš i trebaš…sjeti se da negdje na ovom svijetu postoji netko tko treba i želi tebe…netko kome su značili oni poljupci i pogledi…
Jednom sam se ponadala…jednom sam željela…išla sam daleko i penjala se visokim stepenicama…željela sam nekoga uz sebe…ali sam naišla na tebe…patnje i boli…sve što si učinio i rekao značilo mi je mnogo i željela sam samo zaboraviti da sam te nekad i negdje upoznala…naišla sam u gustoj magli na osobu koju nisam nadala da ću ikada upoznati…gledala sam te duže možda i predugo vremena…razmišljala sam kako bi bilo da te imam kraj sebe…da te mogu zagrliti i biti s tobom…da te mogu voljeti…kad bi mi dopustio…kad bi mi dao šansu da ti pokažem da mogu i znam…da te trebam i želim kraj sebe…no nešto se dogodilo…netko nije želio da te volim…da ti pokažem što mogu da dam…što ti samo želim reći…i pala sam…na 153. stepenici sam pala…bila sam umorna da se vratim nazad..ostala sam na tom mjestu…zapela sam…ostala uz nepoznate oko sebe…vikala sam za tobom…molila te da se vratiš ili samo okreneš…ali ti nisi slušao…ogradio si se i zaboravio me…kad bih mogla zaboraviti…izbrisati te iz svojih sjećanja i krenuti novim putevima…kao što si ti mene…uništio…i ostavio…
Post je objavljen 06.01.2007. u 00:40 sati.