hmmm..kratka stvar...čudna stvar zapravo...
znaš ono...jedan dan se smješiš,a već drug plačeš...
nije lako...nije jednostavno...nije čak ni zanimljivo...
istina,nekad zna biti,ali ono...kako kada...
život je sjeban...totalka...
Mislim...ok,nije sve tako loše u životu...
nije sve,ali opet...velika većina je...
ne znam....možda se to meni samo čini jer me život
nije,a ni sada me ne mazi...pa zato tako razmišljam...
ali ima i gorih slučajeva...naspram kojih je moj ništa...
samo ono...iz dana u dan sve je gore...
sva sreća što imam prijatelje,pa je uz njih sve lakše...
kad se sjetim Nove godine sjetim se da sam skoro izgubila
najbolju frendicu :o(
ali sva sreća sve je ok....:o)
nikad se nisam toliko bila ....ne znam...tako sam sjebana bila,i
uplašena da iako je rekla da je sve u redu...da baš i nije bilo sve u redu,a
opet bilo me i strah pitati...jer na neki način smo se udaljile,te noći.
malo,ali dovoljno da se eto uplašim pitati ju...i ne znam koliko mi se puta
isprićala,oprostila sam joj....znam da nije htjela to reći i da je bila u kurcu
cijeli taj dan i onda još vidi onu žensku...i rolete joj se spuste do kraja....
tko joj može zamjeriti? svatko bi tako reagirao...shvaćam ju.
ne krivim ju...he he ovaj puta nije ona kriva.... :o)
joooooooooooj...ne znam što bih da sam još i nju izgubila....
uh...mislim da onda...ne znam...poludila bi...ili bi ....ma ne znam...
nebi mi bilo svejedno.....možda bi me i više brinulo ovo što mi se
trenutno događa...ali ne...dok je moja medena uz mene...sve je ok!
kad nje ne bude,e onda ću se uplašiti....
. . .
Post je objavljen 05.01.2007. u 18:51 sati.