Pregled posta

Geocach II /Otok Krk/

E nakon što smo osvojili Zagreb, uobrazili smo se još više.

Odlučili smo krenuti dalje. Okomili smo se na Istru i bliže otoke.

A tamo nas je dočekalo novo iznenađenje, naime tamo se ne stavlja u tupeware posude nego u male film doze. Jedva nadješ tupeware posudu, tko će živ naći film dozu??
No to tada još nismo znali.

I prvo nam bio Krk.
Išli smo nešto poluslužbeno na Krk u Omišalj.

Prvi cach na tom putu bio je sakriven odmah iza Krčkog mosta. Negdje pod nekim kamenom koji je označen sa X. E sad je trebalo ljudima u kombiju sa kojima smo išli objasniti da stanu i da pričekaju da mi nadjemo cach. To baš nije lako jer te svi nešto blijedo gledaju i tko zna što si misle o nama. Ali što ćeš, ili nećeš objašnjavati pa nečeš naći cach ili ćeš pokušati reći da se ti igraš u ovim godinama kad se od tebe očekuje da se ne igraš više, nego da si ozbiljna i odgovorna osoba puna problema i briga kako je to danas u Hrvatskoj moderno.
Riskirali smo i objasnili i stali smo iza mosta. Ljudi su zbunjeno čekali a mi smo tražili kamen. Čovječe, fakat nije ugodno dok te čekaju i gledaju i misle si da si malkice šašav a ti tražiš pod nekim kamenom nekakvu film dozu.


Našli smo. Bila je film doza i to je to. Unutra ništa osim papira na koji se potpišeš da si tu bio i da si pronašao cach.

Natrag u kombi. Dolazak na odredište.

Drugi dan odlučimo da idemo po drugi cach.
Taj je cach bio je skriven na aerodromu Krk. Super, velimo mi, ionako nikad nismo bili na aerodromu baš dobro da i to vidimo.

I tako se mi spremimo da krenemo i da nadjemo i taj cach. Ovoga puta uzmemo ruksag na leđa. U ruksag potrpamo sve što nam treba, poučeni iskustvom od prije, nećemo se više smrzavati,niti ćemo dozvoliti da nas grizu mravi,niti ćemo dozvoliti trnju da nas bode, niti nas kiša neće više iznenađivati...
Imamo fotić, dobro smo obučeni, opremljeni jesmo, nemaš frke to ćemo mi odradilti za čas!
Pogledamo na Spravu, Sprava kaže da imamo 2 kilometra hodanja do tamo. OK mislimo mi, baš dobro, 2 km tamo 2 km natrag to je 4 kilometra, super hodanje nam baš treba.
I krenu Mujo i Haso zajedno sa jadnim psom.

Prvih pola sata pod najjačim suncem koje možeš zamisliti bilo je i podnošljivo. Aerodrom se vidi, sve ok još malo pa smo tamo.
Idućih pola sata pod istim žarećim suncem bilo je zanimljivo, pogotovo kad shvatiš da u ruksagu nemaš kremu za sunčanje, da ti je ostala u torbi.
Onih idućih pola sata bilo je još zanimljivije, a naročito nakon otkrića da nismo ponijeli vodu sa sobom.
O onih idućih pola sata ne želim reči niti rijeći. Ono što je Sprava rekla o 2 km bilo je točno, ali to je bilo 2 km ZRAČNE LINIJE! Mi smo morali ZAOBIĆI pistu i doći joj s druge strane.

I tako hodaš žedan, po najgorem suncu , žao ti psa koji jadan više ne može, niti jednog auta na vidiku da se legneš pred njega i da te ili zgazi ili povede sa sobom...o vodi da ne pričam,nema...
Uglavnom hodaš jer je alternativa da staneš i da te sunce isprži ili da legneš ali ne možeš jer asfalt je vreo. I što ti preostaje? Da hodaš.
Aerodrom Krk pri dolasku.


Aerodrom Krk je mali zgodan aerodrom,sa dva stara aviona smještena ispred aerodromske zgrade. (U stvari to je Aerodrom Rijeka, ali nalazi se na otoku Krku. Pa se ti snađi ako si stranac u ovoj zemlji. Kažu ti da avion ide s aerodroma Rijeka i ti bi normalno pomislio da avion ide iz Rijeke. Pa te odvezu na Krk. Pa si pomisliš da si otet. Tek kasnije shvatiš da su ti Hrvati malkice zbunjeni pa ime jednog grada stave u naziv aerodroma koji se nalazi na nekom otoku. )

Na njima piše da su služili kao školski avioni za obučavanje pilota.



Unatoč svemu meni se aerodrom baš sviđa. Osoblje je jako ljubazno, svi su neki pristojni i tihi a i zgrada mi je ok, mada bi svaki gunđavi hrvat (a to ih je 99%) našao tisuću i petsto zamjerki odmah u startu.
















Trebalo nam je 15-ak minuta da nadjemo cach.
Onda smo otišli u restoran i pili vode do iznemoglosti. Pas nije mogao doći k sebi i ljubazno osoblje donijelo mu je 2 x vode u posudi.

Kad smo se spasili od moguće smrti dehidriranjem shvatili smo da sada sve ovo što smo prošli u dolasku treba proći ponovo u odlasku.
Ja sam navijala za to da se legnemo i odmah ubijemo jedno drugo. Lagana i bezbolna smrt bolja je od duge hodajuće agonije.

Iduća mogućnost je bila da idemo direkt preko piste, skratit ćemo put za pola. Pretrčati ćemo pistu, nitko nas neće vidjeti, baš me briga..sve samo da ne moram sve to hodati natrag..

Još jedna od ideja koju sam predložila jest da zamolim nekog od osoblja aerodroma Krk da me pregazi svojim autom ako je voljan.Onda će morati zvati Hitnu pa će me Hitna odvesti natrag.

Zatim sam predložila da se zaposlimo tamo kao nosači kofera.

Sve te moje genijalne ideje i planove muška polovica je odbila slušati i bar o njima razmisliti. Srezano u korjenu! Hodaj natrag!
O povratku neću reči niti jednu lijepu riječ. Osim što smo bili pametni pa smo uzeli vode za natrag.



Post je objavljen 05.01.2007. u 14:22 sati.