Marketing
Malena, znam da pamtiš što si mi učinila... valjda ne očekuješ da ti priznam sve, koliko boli kad te vidim, koliko mi nedostaješ... idi s mirom, svojim putem, pusti me... *
Evo, za početak želim svima Sretnu Novu Godinu!!! 
Neka vam se sve želje i ciljevi ostvare...
Onima koji još nisu našli svoju drugu polovicu, da je nađu...
Onima koji su je već pronašli, da je i sačuvaju...
Nadam se da ste se svi lijepo proveli, i da ćete krenit u ovu godinu s osmijehom na licu... 
Ja sam možda malo previše očekivala od tog novogodišnjog slavlja pa sam se razočarala.. ali dobro, nema veze...
Dakle, prvo smo bile u prijateljice u stanu, onako nas 7-8... ali nismo tamo dočekali Novu, jer je ta prijateljica morala ić pjevat u šator u kojem su nastupali Luka Nižetić i Psihomodopop. A ona je morala s Lukom pjevati ''Pravu Ljubav''... inače ona pjeva od malena, i već je prije s njim pjevala... i bilo je super! I tako poslije toga smo otišli u grad, gdje inače izlazimo... po tim lokalnim kafićima. I bilo je ok. Ništa posebno... 
Drago mi je da je sva ta euforija oko blagdana prošla. Mada, šta se mene tiče, i nije bilo neke euforije, ali dobro... zanemarimo to. 
E da, i ne bi ja bila ja da nisam nešto opet ukvarila.. naravno, mislim na ljubav. Ja očito ne volim kad mi sve funkcionira. Nemam drugog objašnjenja... ali dobro, nekako nemam volje više pričat o tome, a kamo li pisati... tako da ćete mi oprostit što detalje neću podijeliti s vama... Možda drugi put... :)
I tako, ovih dana nekako sam se još više vezala za svoje prijateljice... nekako osjećam zahvalnost što ih imam. Imam dvije najbolje prijateljice, i meni je to i više nego dosta. Ovo ostalo su ok prijateljstva i sretna sam i zahvalna i na njima, ali nikako se ne može uspoređivat s onim pravim prijateljstvom.
Po meni je pravo prijateljstvo kad dijelite sve... pod tim mislim i na probleme, brige... sve loše stvari. A ne samo one dobre. Pravo prijateljstvo je to kad prijateljičini problemi postanu tvoji. Kad te njene brige muče, i kad se u nekim situacijama staviš u njenu kožu. Ja to imam. I to je barem nešto na što se ne mogu nikad požaliti.
Možda baš zato što sam previše vezana za njih... možda baš zato imam problem vezat se za nekog muškog. Jer sam prije imala dugogodišnju prijateljicu koja je nas je ''koristila'' samo kad joj dečka ne bi bilo tu. I sve je ostalo, ne samo nas, podredila njemu. I valjda i ja sad imam neku fobiju od svega toga... Ali dobro, ja se samo nadam da kad napokon uspijem vezat se s nekim, da ću ostat u istim odnosima sa svojim prijateljicama, i da ćemo uvijek ostat ovako bliske kao sad. Prošle smo skupa puno toga... cijelu osnovnu, evo sad srednju još malo, a i planiramo skupa ići u Zagreb studirat... i naravno, živjeti skupa. I ja njih sad smatram svojom obitelji, a ne samo prijateljicama...
Ma eto, to vam je to, moram se sad ić spremat za kavu... iako je vanka katastrofa vrijeme. Tj. puše užasno... a makarska bura vam je inače dosta poznata po svojoj jačini... ali dobro, kad je mene to spriječilo da odem na kavicu?? hehe... 
¤¤ Sve vas lipo pozdravljam...¤¤
Post je objavljen 03.01.2007. u 13:36 sati.