Marketing
the day after
Evo me, nakon, iako neplanirane, ali burne noći.
Dok sam slala zadnji post na novogodišnje ludilo blog, zvala me frendica neka dođem vani na piće. Teško žabu u vodu natjerati... A ja žeeeeednaaaa bila, pa izašla, i pila sve dok žeđ utažila nisam. Sad smo zaključili kako se radi o pravoj žabi. É, ali nisu sve žabe ružne. Ima i onih simpa! É, pa ta mogu biti ja: npr. gatalinka!
In-šoma-dela-šoma, došla sam doma (nu rime!), legla priželjkujući skori san. U ušima je tutnjalo od bučne (nemile mi) glazbe, a u želucu kovitlalo sve konzumirano... Uz malo obećanja Bogu kako nikad više neću piti ako mi omogući miran san (ali On, mudro, krivim crtama ravno piše, pa mi poruku mučninom šalje: na greškama se najbolje uči!), zaspah nakon pola sata vizija polu-punih i polu-praznih čaša na šanku kojega sam podupirala tih cca 3,5 sata... Nikad više!!!
Ekipa sa bloga se pokazala zaista sjajnom!
Podržavam ideju o "dohranjivanju" istog. Bilo bi zaista šteta ugasiti ovako dobru zamisao!
Bravo cure!
I još jednom, sretna i vesela, puna zdravlja, ljubavi, sreće i gotovine, Nova vam svima bila!!!!
Bye, bye....
Post je objavljen 01.01.2007. u 16:05 sati.