Listopad je brzo prošao i počeo je studeni, u svakom smislu te riječi. Zahladilo je i svako malo je kiša padala. Tako da je letenje sa Lucasom i Dorom bilo sve rjeđe, ali je moje viđanje sa Lucasom bilo sve češće. Stvarno ne znam zašto mu nisam prije rekla što osjećam. No nema veze, glavno da smo mi sada zajedno i da nam je super. :) Danas smo se našli poslije ručka. Otišli smo van jer konačno nije kišilo. Otišli smo do jezera i sjeli ispod lipe. Lucas me zagrlio i poljubio. Bio je baš sladak kad me onako izbliza gledao u oči.
Lucas: Leda?
Ja: Molim?
Trnci su me prošli.
Lucas: Hvala.
Ništa nisam razumjela. Šta se događa?!
Ja: Hvala, zašto? lUcas ništa ne razumijem?!
Lucas: Hvala što si me spasila od dementora.
Ja: Lucas ali od toga je prošlo...
Prekinuo me.
Lucas: Znam ali nisam ti rekao hvala, i još sam ti rekao da si luda.
Nasmijali smo se.
Ja: Nisi mi ni trebao reći hvala. Uvijek bi to za tebe učinila.
Lucas: Hvala, i ja za tebe.
Zagrlio me čvrsto. Poželjela sam dugo ostati u njegovom zagrljaju. Ali morali smo nazad na nastavu. Kako je bila srijeda imali smo Astronomiju, pa sam požurila u kulu. Putem sam srela Hermionu pa smo otišle na sat. Vrijeme do večere je brzo prošlo. Kad smo Dora, Lana, Lena i ja došle na večeru, nije bilo baš puno učenika jer smo uranile. Velika dvorana je izgledala pusto bez toliko glasova. Ali nismo bezveze došli ranije. Tu je bila i većina ostalih članova DA-a. I neki novi učenik. Mislim nije novi, ali ga ja nisam poznavala, a i tek je sad prvi puta u DA-u. Bio je to Cornelius M., navodno Hagridov nećak. Nisam imala puno vremena za razgovor s njime. Razgovarali smo o vremenu i načinu sljedećeg sastanka. Naravno, razgovor je bio u nekakvim "šiframa". Na kraju se ipak nismo ništa dogovorili jer je u nedjelju metlobojska utakmica Gryffindor- Rawenclav, i prekosutra imamo test iz Preobrazbe. A za sutra hrpu zadaće. Polako su počeli pristizati ostali učenici i večera je počela. Nisam ništa jela, jer nisam baš bila gladna. Opet sam počela razmišljati dementorima i što su radili u Hogwartsu. Tada je doletjelo par sova sa poštom. Među njima je bila i moja BumBee, koja mi je konačno donijela pismo od Lynde.
U pismu je pisalo:
"Draga Leda!
Oprosti što ti prije nisam odgovorila na tvoje pitanje o vizijama budućnosti, ali moram ti priznati da me to iznenadilo. Nitko od čarobnjaka iz naše obitelji nije imao vizije budućnosti. Bilo bi mi jasnije da si rekla da si metamorfag ili oklument, ali da imaš vizije... Pa sam malo istraživala, i saznala nešto što me još više začudilo. Otkrila sam da je tvoj pradjed s mamine strane (i sve generacije prije njega) bio čarobnjak i imao vizije budućnosti.
Sada mi je jasno zašto je tvoj djed bio tako protiv da se tvoja majka uda za mog brata. Vidiš, tvoj pradjed se udao za bezjakinju. I tako se tvoj djed rodio kao bezjak, i tvoja majka isto. Pitala sam tvog djeda o tome i sve mi je potvrdio. Nadam se da sam ti pomogla.
P.S. Pripazi mi na Aarona i reci mu da mi se javi, jer ga već dugo nisam čula. Hvala!"
Ostala sam u šoku. Obje moje obitelji su čarobnjaci (bili, i još uvijek jesu), a ja to saznajem usput, kao da to nije ništa. Enika, koja je prva vidjela moj izraz lica je upitala.
Enika: Leda, što se dogodilo? Šta piše? Je li se nešto dogodilo tvojoj obitelj? Reci?!
Ja: Polako Enika. Pitanje po pitanje. Prvo, ne, ništa se nije dogodio mojoj obitelji, a drugo, ono što piše ću vam ispričati u društvenoj.
Digla sam se da odem.
Yocelin: Di ideš? Nisi ništa pojela.
Ja: Idem u društvenu. I nisam gladna.
Mary: Hoćeš da netko ide sa tobom?
Pogledala sam ih sve. Svi su bili spremni dići se od stola i poći sa mnom iako nisu završili večeru.
Ja: Ne hvala. Bit ću dobro, a i trebam malo vremena sama. Završite večeru, pa se vidimo.
Nastavlja se....
Post je objavljen 31.12.2006. u 18:32 sati.