To jutro me probudila vika sa susjednog kreveta. Lizzy, Lorry i Amanda su se svađale oko toga je li zgodniji Regulas li Sirius ( po meni su oba za bacit' u more).
JA: joj daj prestanite!!!
LORRY: ali kako netko može tvrditi da je Sirius zgodniji od Regulasa?
Da, kako netko to može tvrditi?- rekao je glas sa vrata.
AMANDA: REGULAS!!!!! MARŠ VAN!!!!! JOŠ SMO U PIDŽAMAMA, ZA BOGA MILOGA!!!
REGULAS: smiri živce, idem. Samo sam došao pozdraviti Lizzy. Pa; Bok Lizzy!
Lizzy je dotrčala do njega i poljubila ga. Kako preodvratno!
AMANDA: VAN IZ OVE SOBE!!! ukoliko se sjećam, i ti imaš svoju sobu. A da odete tamo? (tom rečenicom je zaradila jedan oštar pogled Lizzy)
LORRY: Ljudi, doručak je, idemo, inače ćemo zakasniti.
JA: ja nisam gladna. Vi slobodno idite.
AMANDA: A mislila si da nećemo ići jer Njeno visočanstvo ne jede?
JA: Samo IDI!!! NE podnosim te.
AMANDA ( na odlasku): To je dosta sličan osjećaj onome kojeg ja osjećam jer moram spavat u sobi u kojoj ti spavaš.
Kad je i zadnja osoba izašla ( osim Ruth i mene) začula sam šapat. Ruthin.
RUTH: Napokon su otišli!!! Imam ti nešto važno pokazati.
JA: Što je?
RUTH: gle ovo! Pronašla sam to kad sam se vraćala sa McGonagalličine kazne.
To je bio mali smotuljak pergamenta. Otvorila sam ga. Pisalo je:
…I krvlju premazana ležat će sama, jadna. Spasit je moraš ti, svoju obvezu ispuniti. Davno dano obećanje, Neprekršivom zakletvom okovano, preneseno na djecu. Smrt čeka oboje, ukoliko danu normu prekršite. Do dana 14, imaš vremena ti, inače oboje ćete umrijeti…