Možda se to sam dogodilo,možda je to bilo sam u mojoj podsvjesti,jer ja zapravo
neznam ko
si,nije dost znati sam tvoje ime...nikad te zapravo nisam ni vidla...ali ipak mislim
da sam
sretna,da si ti sretan...u vezi sa tim stvarima mogu biti sam
njema...Iznenađujuće.Ali ipak si
mi drag,oda...dugo,dugo,dugo je vremena prošlo...nemogu vjerovati...13 godina...nisi
smio umrijeti
sam...ko zna,možda se i sretnemo pa ti mogu reči kolko te volim...ali ne,ne ja...
Stvari koje se nemogu promjeniti,stvari koje si ostavio iza sebe,nadahnjuju ljude,ne
samo mene...
Možda je bolje tak,oda...možda...može biti...ma zbog toga te podržavam...
13 godina...trinaest godina bez tebre..Vječnost..Ali živi se dalje.Što got ja
napravila nemogu
pomoći.Nebrem se žaliti,ni neču
Ko luđakinja sam kad tvojoj sliki koju imam iznad kreveta govorim probleme i tulim ti
se...
Sori kaj nisam bila tam 8.4.1994...da sam imala sam jenu priliku rekla biti zakaj da
ostaneš,tu di
sunce ne sja uvjek,ali ni kiše nisu bezkrajne...
HVALA TI ŠTO SAD MOGU GOVORITI O TEBI(zbog tebe)...HVALA TI...BEZKRAJNO HVALA...za
sve...
Ok...nek vam bu...već sam dobila 100000000000 čestitki tipa sretan božić..pa,valjda
je onda
božić bi ve vam čestitam...božić..
Bujte sretni,veseli,vedri,zdravi..heh..Ak trea šmrkajte antidepresive kaj si bute
sretni ili
pijte aspirina i spasmexa kai bute zdravi...
No...SRETAN BOŽIĆ..
vašPAJAC
Post je objavljen 30.12.2006. u 12:57 sati.