PAPIR I JA
Visim nad papirom i gledam ga. Prazan je. Ne znam promatra li i on mene, ali ga svojim više-manje istančanim sluhom (znate, ja katkad muziciram, onako, amaterski) čujem kako mrmori:
-'Ajde, brate, koga boga si me zaš'o tintirat' na sam sveti Božić! Jedi, pij k'o sav pošten narod.
Ne…Žalim, kume, ali moram. Dosada me tlači. Žao mi je jedino što pišem, a ništa napisati neću. I što te bodem ovako niškorisnom penkalom.
Stvarno, zamislider da je ta kemijska u mojoj ruci ženska. Kakva bi bila? Bi li izgledala kao što je red da žena izgleda?
Sumnjam, čisto sumnjam…Mislim, kume, da bi sva bila obla, ali ne onako podatno obla, već obla kao figura od strane pijanog, ili ako hoćeš, nemarnog kipara klesana. Usto bi i sva masna bila, a duge crne kose bi joj tako razbarušene bile, da ih ni sve grablje „Zrinjevca“ raščešljale ne bi.
Što se glave tiče, prepredena bi doduše bila, ali ne i suviše mudra.
Kume moj celulozni, šta ja to tebi činim? Ta vežem te za vijeke vjekova s jebiveterkom opasnog kalibra! Da imam volje, sad bih ustao i potražio neku bolju penkalu, potražio bih za tebe, kume, najbolju penkalu, penkalu koja bi da je ženska zasigurno bila moja mala.
E, tu sad leži kvaka, dvije kvake zapravo:
prva je da svoju malu, u principu, ne dijelim ni sa kim(ha, svašta čovjek u principu nastoji ne činiti, a onda opet…Život je mrcina), a druga se tiče neposredno tebe: naime, što sam bliži tvome dnu, nekako mi je sve manje do tebe stalo, pa stoga nemam potrebu da ti pristojniju pisaljku nađem.
Zapravo mi je krivo što se nismo ranije sreli. Ranije, dok si još bio hrast na padini ili takvo što. Ranije, dok se još od tebe štogod i naučiti moglo.
A krasan si hrast (ili takvo što) nekoć bio.
Sad pak…Da ti pravo kažem, sad mi se za tebe živo svira. Ja sam ti, znaš, kapitalističko čeljade, a ono cijeni samo ono što mu donosi korist, po mogućnosti u obliku tog čarobno smrdljivog papira uvijek prljavog, a često „prljavog“. Ti, nažalost, ne nosiš nikakvu, a najmanje korist te vrste.
Šta ćeš, usud ti je dodijelio loše karte, uopće na njih nemoj računati . Nije da ja povukoh četiri asa (to je, čini mi se, najbolja kombinacija) , ali ipak imam iskoristiviju ruku od tvoje, nesretniče. Čak štoviše, na jednoj mi karti piše „VARALICA“,a znaš i sam da varalice, ukoliko se potrude, umiju svašta, bez obzira kakve karte dobili.
Manevarskog prostora ima-optimist sam.
Post je objavljen 29.12.2006. u 13:40 sati.