Pregled posta

EO OPET MENE

Uskoro! Uskoro je N-O-V-A!! Yeah.
Can't wait, dude =)
NEWAYZ, danas sam se morala zdić malo ranije... ČAK U 11.35!! Morala sam oprat kosu jer je bila ODURNO prljava, pa...
Sram me tak ić van negdje...
A ne podnosim ju ni na sebi ovak, osjetim kak je prljava i ne podnosim kad je tak onak ew. Pa ju morah sredit.
UGL. u 1 sam si ju već isfenirala i to i onda se počeh spremat da bi u 2 došla na trg da se najdem s Hel && Antoniom.
KL KL. Slušala sam pjesme King Kong && My Samurai po putu {duh, moje nove naj pjesme} i tako šetah po Jelačićevoj ulici uz ritam glazbe (koji je bio jako brz), a vani je bilo užasno hladno.
Imala sam svoje maslinasto zelene Skechers čizmice, trapke, maslinasto zelenu majicu, i jaknu naravno i onu bijelu cufastu kapicu i šal sa isto nekim cufama kaj god da to je.
I tak sam slušam ja mjuzu a kad odjednom počne meni mob vibrirat, sam čuješ "da te moguuuuu pismom zvatiiiiiii... " i javih se, a ono Antonia. Velim ja njoj da sam blizu knjižnice i vidim ja nju kak ide prea meni tam smo se negdje srele kod knjižnice.
Dobro idemo mi dalje. Prošli smo sam nekih 5-7 metara a kad ono KONA && BRUNO!!! ZAKON!!
Kak su mi klinci falili ovih par dana to je nekaj strašno. Ne znam jel znate... 6.e je zakon :P
Vidjesmo se mi i oni dotrčahu k meni, dobih hagić od Kone. {Kona e zakon }.
Bijahu crveni od zime.
Malo popričasmo pa odoše oni na svoju i mi na svoju stranu.
Ne znam zakaj govorim u ovim prastarim prošlim vremenima kak god da se to zove al nea veze.
Eh sad idemo mi dalje i dođemo tam negdje do Littere, malo dalje, a Antoniu zovu starci... DA DOĐE U ERU JEST!!
Isuse... Iem ja brzo zvat Hel da dođe tam do kineskog dućkasa na stanicu i odosmo mi u knjižnicu.
Ode Antonia na klopu u Eru/Merkator a mi ostasmo u knjižnici. I čekasmo mi nju. Čekasmo.
I ono kad si već mislih, pa di si već jednom ženo, dobih poruku "e ja nemrem doć vele starci da moram u zagreb sorry može sutra??".
Hel && ja ostasmo bez daha!! BEZ RIJEČI!! Onak nie bed al ipak...
Eto odosmo mi poslije u L'Ultimu Guardiu na pizzu. Hel je naručila onaj calzone a ja normalnu pizzu I OBJE SMO SVE POJELE!!
Istračale smo sve po redu, neke bi se osobe koje smo tračale iznenadile da to saznaju. Ali dobro.
Eto pojesmo mi SVE i ne mogasmo se micat uopće koja koma čovječe sad kad prođe Nova idem ja na dijetu 8(
Eh ajmo dalje... Dobro sad poslije smo malo otišle u kineski dućan da vidimo kaj ima i crkle od smjeha al se i ugušile skoro od parfema... Parfemi su fakat... Mislim bljak. Jedan parfem se zvao MAFIA MAN!! Kad sam ja to vidla došlo mi da se upišam u gaće od smjeha. Wahahahahahah... A još i da dobro miriši bilo bi bolje al to je nekaj STRAŠNO!!
Poslije kineskog smo otišle opet u knjižnicu. Onda sam si ja uzela časopis a Hel je otišla kod mame po pare (ne doma neg tam di joj mama radi) pa smo otišle kod Heleninog frizera da se ošiša. Ja sam tam slušala mjuzu i rikavala od cere uvijek kad sam ju pogledala. Ona misli da joj je prekratko ali ja mislim da joj je dobro.
Jedva čekam sad u subotu da ja idem kod frizera pa da me poravnaju za GALA VEČER!!
I Hel isto ide na friz za Novu al ne znam kad već...
Eto vratismo se mi do knjižnice (opet!! Inače knjižnica je moj 2. dom =P) i pričekasmo da moja mama dođe po mene a onda je i Hel otišla do svoje mame.
Kad sam došla doma još sam se malo uredila i otišla opet van. Ovaj put sam otišla kod Bare po nju i Laru da odemo se dogovorit za Novu. Otišle smo u taxi i tamo bile ne znam kolko i onda prešle kod Bare.
Radile smo svakakve gluposti kod nje i čitale perverzne savjete za bolji seks u časopisu JOY... To je naprosto ODURNO!!
BTW zna li tko kaj je to rozeta?? Mislim, na ljudskom tijelu... Neću pisat kaj je pisalo u časopisu al nitko ne zna pa me zanima...
Eto, bio je ovo lijepi dan i nadam se da ću i ostale dane pod praznicima tak provodit.
Ne želim da praznici završe ali ipak mi fale prijatelji, razred i oni izvan razreda, ustvari cijela škola.
Iz svakog razreda imam bar po jednog frenda ili frendicu i to mi je jako drago i super je vidjeti sve te mlađe od mene kak se uvijek cere i pozdravljaju me pod odmorima! Zakon.
Jednostavno onda shvatiš da nisi sam i da je 7.5 godina u tvojoj školi ipak pomoglo da se sprijateljiš sa puno dragih ljudi i da to nije bilo gubljenje vremena. Ja ne volim školu zbog učenja i zadaće i tipičnog, nego zbog prijateljstva.
U zadnje 4 godine naši su se odnosi mijenjali i danas smo konačno postigli neki uravnoteženi odnos među svima.
Nema više urota kao svi protiv jednog, nema da neki od nas preziru baš sve u razredu, to je gradivo 5. i 6. razreda.
Danas se pojave i neke svađe. To je česta ali rijetka stvar. U ovoj školskoj godini još ću se svađati, kladim se, ali i oni koji su mi bili mrski falit će mi. Sada moram u svakom postu napisati nekoliko rečenica o kraju jer me to smiruje i imam osjećaj da kad bi izmijenjivali priče o tome, da bi to bolje preživjeli taj slom, taj kraj.
Ne mogu si zamisliti kako će biti kad poslije ove školske godine više nikad neću vidjeti razred na okupu u sadašnjoj učionici, vjerojatno neće svi dolaziti na godišnjice. Nikad neće biti isto.
Starci mi kažu da je srednja škola još veći slom i da u osnovnoj nikad nisu plakali zbog rastanka.
To je glupo jer 8 godina provedenih u osnovnoj školi ustvari te podsjeća na djetinjstvo, još ni u 8. razredu nismo još skroz odrasli nego ta zadnja godina znači kraj svih onih radosti skroz od prvog razreda u kojem nismo ni prednje zube imali.
Ali kroz tih nekoliko godina jednostavno se vežeš sa svima, to je lanac kojeg će biti teško razdvojiti.
Moj razred tek je posljednje 4 godine u ovakvom stanju ali ovakav mi se puno više sviđa i hvalim Bogu što nas je tako stavio.
Sjećam se svojih suza na kraju 7. razreda kada sam gledala osmaše kada su napuštali školu. To je bilo jednostavno predirljivo jer sam mislila samo na to da ćemo za godinu dana i mi tako. I samo si mislim... Jednom nas neće biti.
Jednom ćemo nestati zauvijek. Kao prah. Nestat ćemo kao složna cjelina koja živi nad pravilom svi za jednog, jedan za sve.
Uvijek bi spasili svojeg u nevolji. To je bit prijateljstva i ljubavi... Ali toga više neće biti. Jednostavno ćemo... Nestati.
Ove sam filmiće napravila prije nekoliko mjeseci, poslije našeg maturalca koji nikada neće biti zaboravljen.
Možete si misliti, drugi su ronili školjke, a mi bicikle. Tih pet dana bilo je ljepše od svih ostalih 5155 dana mog života.
Pa pogledajte što nam se događalo za vrijeme provedeno u bungalovima (nisam nosila kameru na putove):

VESELI VIDEO


TUŽNI VIDEO


VEBA && JA SEREMO KAK NAM SE DA
[malo smo proste, al kaj bi ja... ]


I za kraj mali komentar na bad girl: Hvala ti na dirljivom komentaru kojeg više nema... Kao prvo, kad si tek došla na moj blog trebala si vidjet ono di piše da ak misliš srat po meni da mičeš dupe s mog bloga tak da si to trebala i napravit, a kao drugo - ak ti je moj blog glup i ak nikog ne zanima u kog sam i di idem ZAKAJ SI ONDA ČITALA MOJ POST??
Bistra glavica, bravo, bravo dokazala si da si gluplja od mog glupog bloga!!

I dajte mi ostavite komentare čovječe moja frendica koja više ne piše blog ima više kometara od mene koja se svake noći trudim da napišem ogromni post... Odnosno ne trudim se to je inspiracija al nema veze... HOĆU KOMENTARE!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

PUSA SVIMA!!



Post je objavljen 29.12.2006. u 01:32 sati.