Eto me vratih se sa skijanja. Što da kažem osim da sam upoznao jednu osobu koja mi je promijenila život. Radi se o Fabiu. To je dečko od 18 godina koji živi u Veroni. Boravili smo u zajedničkom hotelu.
Prvu večer ja sam stajao do njoka, a on do mlinaca i on je počeo nešto pričati zamijenivši me s nekim. Tako je počela priča, on je bio soba 215 i dogovorismo se da se nađemo nakon večere u predvorju.
Našli smo se, šetali po snijegu, pričali do kasno u noć.
Ujutro smo se našli na stazi i skijali skupa sve do zatvaranja žičara. I tako je druženje započelo. Fabio je sin talijanke i nizozemca i neodoljiv je sa svojim prćastim nosićem i tako je sav sitan, prezgodan, divnih usana, savršenog stila i neodoljivog mirisa. Očarao me. Tu večer smo pričali o našim životima i recimo to ovako - razotkrili svoje sklonosti prema istom spolu. No, to nam je samo dalo još hrpu tema za razgovor. Tako je pametan, uživao sam pričati s njime. Pričao sam mu o Rezzyju i tako to. Ne mogu reći da me nije privukao. Zapravo, jako me privukao. Jednostavno je savršen. Ne znam jeste li ikada tako što doživjeli.
Ali shvatio sam ga kao kušnju koju mi je bog poslao. Test moje ljubavi i vjernosti. Fabio je prestao sa prijateljskim razgovorom i počeo mi govoriti poprilično slatkorječivo, da bi mi na kraju rekao kako se zaljubio u mene i počeo mi prilaziti da se poljubimo.
U tom trenutku sve uspomene i događaji s rezzyjem su mi prošle kroz glavu. Njegovo nasmiješeno lice i bol koju bi doživio nakon što bih mu priznao prijevaru.
Odbio sam Fabia. On je poludio na to. Prvo me napao da ga bezveze navlačim za nos, da mu se upucavam a onda ga odbijam, da sam kao i svi drugi. Na to sam ja počeo urlati na njega da sam mu ja jasno rekao da volim dečka i da ja nisam njemu ničime dao do znanja da mi se sviđa. Onda sam otišao iz njegove sobe. Tu noć sam užasno plakao, moram priznati da sam jednostavno pukao skroz na skroz. Nikada mi se tako nešto nije dogodilo. Osjetio sam da me skoro ponijela neka strast, žar prema nepoznatom i da sam skoro učinio ogromnu pogrešku. To me uništilo, jer ja obično znam što radim i do kuda smijem ići. No, sredio sam se.
Sutra je Fabio došao po mene i ispričao mi se te rekao da cijeni moju vjernost dečku, jer da nisam takav bio bih poput svih onih pokvarenih ljudi u sredini u kojoj on živi. Još mi je rekao da mu se zato još i više sviđam. Družili smo se ostatak vremena, svoje osjećaje prema meni nije spominjao. Saznao sam da ima vile u Italiji i Nizozemskoj, rekao mi je da ako ikada krenem u ikoju od tih država, da mu obavezno javim da prespavamo kod njeg, ima on soba i za ogromno društvo, nije bed... I eto, dobar čovjek Fabio LOL, također mi je napomenuo da ako ikad budem solo da mu javim, jer bi on mogao onda dolazio u Zagreb da se vidimo, etc.
Osjetio sam kako sam izgubljen. Sve te neke stvari koje imam i koje nemam su se izmiješale u meni. Na putu do doma plakao sam i drugi put. Bilo mi je žao što odlazim od Fabia, jedne divne osobe.
Srodne duše smo ja i taj Fabio... Tako sada imam 2 srodne duše, jednu u HR, a drugu u ITA.
Možda ćete osuditi to što sam rekao da sam se na neki način zaljubio u njega i to što sam ga prozvao srodnom dušom, ali zašto bih krio tako neke stvari...
Post je objavljen 28.12.2006. u 21:07 sati.