"...Čuje se njen njemi krik. Pokušava joj reći: Ne! Bježi! Ali anđeo je pred njim, pokriva ga svojim kamenim krilima, svojom bijelom, ledenom rukom poseže u njegova usta i hvata jezik, kamene kandže prstiju anđela zabadaju se u meko, ružićasto tkivo, vrela krv klizi mu niz grlo, bol se pretvara u tisuće crva koji žderu njegov mozak, srču, on vrišti nijem, zabada prste u svoju lubanju pokušavajući iščeprkati crvljivi mozak.
...
I onda je shvatio, u još jednom bljesku kadrova rubova iskrzanih tamom, da je kraj bio početak, onoga trenutka kad je otvorio oči, možda ne danas, možda ne jučer, možda onog trenutka kada je rođen. I zato je posegnuo prstima u svoje očne duplje i iščupao te dvije sluzave grude mekog tkiva i bacio ih anđelu, koji se spustio na stube, pod noge. Ali anđeo nije nestao........."
Viktoria Faust
"Skice za umiranje"
Post je objavljen 27.12.2006. u 22:11 sati.