Marketing
Kraljica skandala
Sve što je slatko, kratko traje, a tako i Božić. Ipak još se uvijek mogu veseliti Novoj Godini…
Baš nagovaram Agathu da slavimo kod nje kad se već toliko hvali svojim velikim stanom. I baš kad je Agatha odlučno rekla da mi neće posuditi niti jednu svoju haljinu u kuću je doslovno upao John. Opet sam vidjela te sitne iskrice kod Agathe, iste onakve kakve su bile jedno ljeto…
John je došao do nas jer ga je Seamus tako uputio i ostat će u Londonu tjedan dana, a možda i više. Seamus i ja smo mu već oslobodili jedan udoban kauč jer se gostinjska soba još preuređuje…
Nije bilo nikakvih novih vijesti o Puffu, samo da mu malo nedostajem, pa ću ga morati ubrzo posjetiti…
John, Agatha i ja uputili smo se u Zakutnu do Seamusa da ga pričekamo dok ne završi s poslom. Veselo sam zakoračila u dućan kad sam ugledala prizor koji je u meni izazvao bijes i tugu.
„Seamus!“-vrisnula sam. Seamus i cura s kojom se ljubio odmah su se ukočili. Curu sam odmah prepoznala. Bila je to Lana Roberts, sisata Gryffindorka.
„Keira, nije ono što misliš.“-izjavio je Seamus svoju ofucanu, staru i ovaj put ne istinitu obranu. John i Agatha još su stajali na vratima dućana ne znajući što da učine.
„Nije ono što mislim! Nemaš ti pojma što ja mislim!“-vikala sam i odjednom imala sam osjećaj kao da ću ostati bez zraka i cijela svađa je završila vani pred dućanom, pred svim ljudima koji su zaboravili svoja posla i promatrali prizor.
„Ona je kriva.“-rekao je Seamus pokazujući na Lanu.
„Ja!“-umiješala se Lana koja je cijelo vrijeme zbunjeno šutjela, te nastavila: „Rekao si mi da nemaš curu!“
Primila sam se za srce i Agatha me morala uhvatiti da ne padnem.
„Nema curu.“-prošaptala sam ogorčeno. „Da nemaš curu. Znam zašto to radiš! Zato što ima veće sise! Pa da! Ja sam glupi muškarac i volim velike sise! Što će mi mala jadna Keira!“
„Znaš da nije tako. Ja ne znam što…“-nije stigao dovršiti rečenicu jer sam ga počela gađati svim mogućim urocima, sve što sam naučila u svađama s Tomom i u tom trenutku Tom mi se učinio kao jako drago i umilno biće…
Seamus se nekako obranio jer ja od ljutnje nisam gledala gdje ciljam. Lana je bila pametnija, pa se pokupila. Ako je bilo istina ono što joj je Seamus rekao onda ju ne krivim, ali ako nije bolje da me ne sretne…
John me pokušao obuzdati i uspio mi je izbiti štapić iz ruke jer sam u opasnost dovodila i druge ljude koji su sve to promatrali.
„Što buljite!“-viknula sam na njih i oni su se odmah pokupili, shvaćajući da ne gledaju film.
„Aparatiraj me doma!Pokupit ću stvari i selim se k tebi!“-rekla sam Agathi, koja je ošamućena situacijom to i napravila…
No niti kod pakiranja nisam imala mira jer je Seamus došao za nama.
„Oprosti mi Keira! Ali mislim da se nemaš pravo ljutiti jer si ti to radila i meni.“
Na moje čudo okrenula sam se prema njemu sasvim mirno i očima punim suza rekla: „Kad je to bilo? U Hogwartsu? Za boga miloga, pa sad smo odrasli ljudi, živimo zajedno i to se više ne smije događati. Ne mogu ti oprostiti, bar ne još.“
Kad smo došle kod Agathe, stan je na svu sreću bio prazan. Legla sam na kauč jer sam sva drhtala. Zagrlila sam Agathu koja me je pokušala utješiti.
„Keira?“-nesigurno mi se obratila Agatha nakon nekog vremena.
„Da?“
„Zaboravila si Lily.“
P.S.-Lana nemoj se ljutiti, to je samo priča.
Post je objavljen 27.12.2006. u 22:22 sati.