Sunce je probijalo kroz prozore.
Probudila sam se.
U sobi nije bilo nikoga-gdje su svi?-pomislila sam
Obukla sam se i primijetila da mi iz prstiju frcaju iskre.
U sobu je uletio Azzy,brzo sam stavila ruke iza leđa.
Hajde,idemo,požuri!-vikao je Azzy
Povukao me za ruku,dovukao niz stepenice.
Trčali smo hodnikom u smjeru igrališta.
Kamo i-idemo?-uspjela sam protisnuti
Pa na audiciju za metloboj,naravno!
Š-što??? pa,nisam se ni pripremila!
Nema veze,samo požuri!
Izjurili smo na igralište.
Tamo su bili svi koje poznajem(ali,svi su bili iz Mindbeata).
Kapetan ekipe bio je neki mršav,visok dječak,lijepog lica i vrlo tamne kose.
Eno ga tamo!-rekao je Azzy
Koga?-upitala sam
Pa,kapetana ekipe,Marc Stadlera!
Aha,da,dobro.
Khm,khm,nakašljao se Stadler.
Svi koji su došli na audiciju stanite ispred sanduka,a vi ostali na tribine,odmah!-imao je grub glas
Azzy me je gurnuo i držao palčeve.
***
Na mene je došao red.
Jedva sam se držala za metlu,ruke su mi bile znojne.
Bila sam jako nervozna.
Pogledala sam u taman kut,tamo je stajao Petriel.
Uputio mi je pogled podrške,pomalo tajanstven.
Stadler me pitao za što želim pokušati.
Odgovorila sam za tragača.
Uzeo je zlatnu zvrčku i bacio je u zrak,rekao je:Ako je uspiješ uhvatiti za 10 minuta,ušla si u ekipu!
Poletjela sam iznad tribina,pomalo mi se vrtjelo od visine,no tik od tribine Tempusa ugledala sam nešto malo,zlatno.
Zaletjela sam se,osjetila sam kako mi zrak šiba lice.
Trema je nestala,u glavi mi je bila samo jedan misao…pobijediti…
TO BE CONTINUED…
Copyright reserved
Znam da je ovaj post puno kraći no inače,ali će zato za 2-3 dana doći novi;)
Post je objavljen 27.12.2006. u 20:19 sati.