Božić je gotov...i naravno...najela sam se....naravno,ništa čudno.Uopće nisam niti tužna,tak mi je svejedno ustvari...ovaj božić mi je uništen,kao i svi praznici koji slijede.Ne zbog hrane,nego zbog slabosti koja se zove ljubav.Sve napokon krenulo dalje...bilo ponovno nakon dugo vremena savršeno i onda se opet nešto desilo.Ponekad se pitam dali on želi da ja pobjegnem od njega,ali opet...ako želi naišao je na krivu....ja ne bježim od problema.Jučer smo se vidili nakon 5 dana i stvarno sma ga htjela zagrliti i poljubiti i čestitati mu božić i rođendan...i odmaknuo se...bilo mi je smješno mislila sam da se zajebava,pa sma ga i dalje pokušavala poljubiti...onda mi je već bilo čudno jer se on nije smijao.Ni najmanji osmijeh.Pitala sam ga što mu je...dao mi je najgoru izjavu na svijetu "ti si mi poput sestre".I kaj bi ja sad trebala misliti? kakva je veza ako si u njoj sa sestrom? kakva je ljubav ako nema poljubca? kakvi su osjecaji ako se oduzme i najmanji pokazatelj ljubavi...poljubac?...ma nekada mislim da se bog igra samnom...onako iz sprdnje tipa: "HAHAHA REXIA PATIII!!! BILA SI PREDOBRA I SAD ČEŠ PATIT!!!!" jupiiiiiii....iskreno jedva čekam da čujem čega se danas sjetio,stvarno me zanima...ako on misli da ću ja prekinuti s njim ili tako nešto....onda se vara,baš me boli briga...mislim ako želi prekinuti samnom neka prekine,nek si nađe neku sisatu i guzatu cajkušu koja će se paliti na taj njegov skupocjeni nabrijani auto,i još više neka bude glupa,jer jedino će ga volejti dok će imati nešto u đepu (i ne nemislim na kurac).Ustvari,on nezna što će izgubiti...da...nisam ružna,nisam ni neka debela krmača,nisam glupa,niti dosadna.Nisam razmažena niti bahata,nisam niti škrta niti sebična...niti očekujem puno....vjerovatno mu je zato i dosta svega...možda sma bila predobra? da ....to je to,to je sigurno to! dečki vole gadure jel tako? vole biti mali psići koji pužu za njima i glume žrtvu...pa ako je tako...NEKA I BUDE.Meni nije teško.Tj.nije mi uopće teško,jer disciplina u kojoj vladam najbolje je manipuliranje ljudima...a pogotovo dečkima.Znam ih ko svoj đep,i znam svaki svoj pokret i svoju radnju da bi iz njih dobila ono što želim.Ali neću biti gadura dok ne vidim da on to želi.Hehehe al ću se razbahatit kad smršavim...pucat će mu živci od ljubomore.Znate što? ja njega jako puno volim,on je jako dobar dečko.Ali je jako zbunjen i nezna što želi...i užasno se promijenio.I sada sam ja zbunjena jer neznam što da mu napravim...ali eto nešto ću već saznat...
DOSTA O NJEMU....
SADA MALO O MENI :)
jučer je bio vodeni dan za cure s foruma pa eto nakon božića imam 50kg...heh a kaj češ....i danas neću jesti pa ću sutra imati 49...i takooo daljeee i takoo daljjeeee..ustvari pokušala sma se neki dan sjetiti kako je sve ovo počelo i zašto...mislim nakon mog lječenja.Bila sma mršava,i što me je opet natjeralo na to? moguće da je problem u roditeljima? možda nedostatak sreće u vezama? prokleti završetak srednje škole? ili možda osnovne? možda me netko iscrpio? možda sma htjela umrijeti? vjerovatno neznam zašto...možda jednostavno ne poštujem sebe i svoje tijelo...i da jučer sam se prvi put u životu pomolila bogu...molila sam da danas kad se probudim da sve bude savršeno...da nama bude savršeno...da ostanemo zajedno...i poželila sam umriejti...ali eto...ništa od toga...
cure...neznam što da vam kažem-....LIFE SUCKS AND THEN YOU DIE FROM OVERDOSE
Post je objavljen 27.12.2006. u 16:09 sati.