Štefanek ispusti mačka kad mu je Marcela donijela naručeno pivo i žudno; očito jako žedan, zadovoljno žmireći; u nekoliko gutljaja isprazni kriglu, a da se Marcela još nije ni stigla udaljiti od njegovog stola.
- Marcela, čekaj!- reče brkonja.
- Što da čekam, gospon Štefanek?
- Budeš mi natočila još jedno, baš sam jako žedan!
- Dobro, - odgovori Marcela- budem vam za čas donesla još jednu, a onda bi mogli malo polakše ispijati, jer kao što i sami vidite, danas je strašna gužva u ovoj ludoj birtiji. Ne bum valjda samo vama natakala krigle? Kaj bu mi gospa Francika rekla?
- Mala, -reče opet Štefanek- čini mi se da si se ti nekak izbezobrazila! Bila si prošli put puno finija prema meni! Kaj bu ti gospa Francika rekla? To tebe brine, a ne brine te kaj ja tu krepavam od žeđi?
- Gospon Štefanek, lako se vama šaliti sada kad ste utažili najgoru žeđ.... Ali, ne, baš vam ne bum donesla još jednu kriglu, jer dok ovdje raspravljam s vama, onaj gospodin za trećim stolom lijevo nervozno bubnja prstima po stolu, a Ingrid ima dosta posla s onim ljudima desno. Znate kaj? Malo budete pričekali!
Okrenuh se kako bih vidio tko je taj nestrpljivi gospodin za trećim stolom lijevo i ugledah Mazurina Kačkavalja. Nađoh se u čudu, jer ne bijaše mi jasno u kojem trenutku je ušao u krčmu, a da ja to nisam opazio. Marcela dođe do njegovog stola i ljubazno ga upita što želi, a on tiho nešto prozbori i ona brzo otrči iza šanka u Francikino carstvo. Bio je Mazurin pomalo namrgođen, vjerojatno zbog okolnosti nastalih nakon kvara na energetskom kabelu; iako mi nije bilo jasno zašto, ali osjećao sam da ću to ubrzo saznati.
Marcela se brzo vratila do Mazurinovog stola noseći bocu mineralne vode i čašu na poslužavniku. Mazurin se ljubazno zahvalio djevojci i natočio punu čašu u kojoj su se ljeskali mjehurići, a zatim ju hitro ispio i natočio drugu.
-Da li je mokra ta voda, gazda Mazurine?- glasno upita Štefanek.
-Oooooo! Štefanek?! Pa koliko te dugo nis' videl?!- povika Mazurin i ustade te s bocom mineralne vode i netom napunjenom čašom krene prema našem i Štefanekovom stolu.
- Mazo, Mazo moja mala!- povika opet Štefanek,- Dođi svom tati!
Zagrliše se gazda Mazurin i krupni "tata" Štefanek, a siroti mačak koji je do tog trenutka mirno ležao kraj Štefanekovih nogu, uznemiren i uplašen bučnim susretom dvojice pajdaša, pobježe i smjesti se ispod slobodnog stola odmah do šanka.
Post je objavljen 26.12.2006. u 22:00 sati.