Jednog dana, zena sa umornim izrazom na licu, sa sjetom u ocima usla je tiho u jednu radnju.Zamolila je na kasi da joj dozvole da uzme na veresiju nekoliko namirnica.Trgovac je dosao i poceo objasnjavati kako oni ne mogu davati stvari na veresiju.Sasvim tiho zena se pocela pravdati, imamo sedmoro djece a muz mi je tesko bolestan i ne moze da radi.Nemamo jednostavno prihoda sada trenutno, a da im je hrana potrebna za djecu.
Trgovac ju je drsko pogledao i rekao, molim vas napustite radnju, mi nemamo ovdje nista za vas, ne dajemo namirnice na veresiju.U tom trenutku jedan covjek koji je stajao u redu na kasi rece: ''Sta god ona treba dajte joj, ja cu platiti.''
Kada je to cuo sef radnje zapita zenu: ''Imate li listu namirnica, sta vam sve treba?''
Ona tiho odgovori: ''Da, imam.''
''Dajte mi taj listic, stavicemo na vagu i koliko god da je papir tezak, ja cu vam dati u namirnicama.''
Zena otvori torbu, zapisa nesto na papir i dade trgovcu. Spustene glave, polozi papir na vagu. Trgovac a i covjek koji je zelio platiti njene namirnice pogledase u cudu. Vaga se spustala i spustala do samog kraja.
''Ne mogu da vjerujem'' rece trgovac.
Poceo je stavljati namirnice na drugu stranu vage, ali nikako da prevagne, papir je jos uvijek bivao tezi. Stavljao je sve vise i vise namirnica i na kraju nije vise bilo mjesta, ali nikako da prevagne jedan papiric.
Napokon, ljut i iznerviran trgovac uze papir, da vidi sta pise. Zaprepastio se kada je vidio da to nije bila lista sa namirnicama, nego dova upucena Allahu te'ala.
Na papiru je pisao: Dragi Boze, ti znas moje potrebe i ja prepustam sve u Tvoje ruke.
Trgovac je suteci pokupio namirnice i pruzio zeni.
Kolika je moc Allahova, kolika je moc dove. To je nase najjace oruzje, jer Allah kaze ''budi'' i ono bude…
Post je objavljen 10.01.2007. u 09:31 sati.