Evo ga opet. Ta sličnost. Ja nisam kao Harry Potter. Ne želim biti kao on. Ali, morala sam priznati bio mi je blizak. Promotrila sam Hermionu.
-Ja nisam slična Harryju Potteru.-rekla sam.
-Naravno da nisi.-zakolutala je ona očima stavljajući kovčege na policu.-Harry ima crnu kosu, ne crvenu, Harry ima zelene oči, ne crne. Harry nosi naočale. Harry ne baca neoprostive kletve. Harry nije zao.
-A ja sam zla?-upitala sam zajedljivo.
-Ne, nisi zla. Ali gađaš ljude Avadom Kedavrom, Cruciom…I izgovaraš njegovo ime.
-Čije?
-Ime Znaš-već-koga
-Pa naravno da izgovaram ime svog…-zašutjela sam. Umalo sam se izlajala.-Gle, ja nisam kao Harry Potter.
-I Harry izgovara ime Znaš-već-koga.-rekla je Hermiona.
-Ja nisam kao on.-rekla sam bijesno podižući štapić.
-Dobro, dobro.-uzdahnula je Hermiona. Ne znam je li to bilo zbog štapića ili joj je stvarno bilo dosta. Ostatak puta je prošao u malo boljem raspoloženju. Hermiona mi je pričala o Hogwartsu i o svemu ostalom što je pročitala u knjigama. Bilo mi je veoma zanimljivo razgovarati s njom. Osim što bi u svakom trenutku tišine bijesno uzviknula:
-Pa gdje su Harry i Ron?
Nakon nekog vremena, kad smo se dobro najele slatkiša s kolica koje je gurala ona žena, malo smo se prošetale po vlaku. Zavirivale smo u svaki odjeljak u vlaku. Nakon što smo prošli cijeli vlak i zavirili u baš svaki kupe, umorno smo se vratile u svoj odjeljak.
-Nema ih.-tužno je uzdahnula Hermiona.-Počinjem se brinuti, Rowena.
-Ma sigurna sam da su dobro. Pa znaju se brinuti za sebe.
-Joj, Rowena, ne znaš ti njih dvojicu.
Pa mogla bih reći da sam ih dobrano upoznala tijekom ljeta.
-Oni će napraviti bilo kakvu glupost. A toga se i najviše bojim. Njima ovako malo fali da lete van iz škole.
Pokazala je razmak od najviše jednog milimetra između palca i kažiprsta. Nasmiješila sam se.
-Vidi, Hermiona, ja sam sigurna da su oni sasvim dobro. Ne brini. Snaći će se. Pa sigurno su radili i većih gluposti, kao kamen mudraca…
-Kako ti znaš za kamen mudraca? Ti nisi bila u Hogwartsu…
Ups! Sad sam se grdno uvalila.
-Ma takve priče ti se lako prošire.-izvlačila sam se.
-Znam, no ovo je već jako ozbiljno. Njih nema! Nema u Hogwarts expresu. Pa gdje su, zaboga, njih dvojica?
Slegnula sam ramenima. Hermiona se i ostatak puta brinula za Harryja i Rona. Ali, moram priznati, da smo se, unatoč tome, super zabavljale zajedno. Mislim da sam mogla reći da sam napokon našla prijatelja. Vlak je napokon stao. Prvašiće je okupio onaj div kojeg sam vidjela u Zakutnoj ulici.
-Bok, Hermiona.-pozdravio ju je.
-Bok, Hagride.-rekla je i ona njemu.
-Gdje je Harry?-upitao je iznenada Hagrid obazirući se oko sebe.-I Ron? Gdje su njih dvojica?
-Ne znam, Hagride.-rekla je tužno Hermiona. Potapšala sam ju po ramenu.-Nema ih nigdje. U cijelom vlaku. Uopće nisu bili u Hogwarts expresu.
-Nisu bili? Kako to? Pa di su?
Hermiona je zanjihala glavom, a u oči su joj se napunile suzama. Utješno sam ju zagrlila.
-A ko si ti?-upitao je Hagrid okrećući se meni.-Tako si mi poznata. Ko da sam te već negdi vidio.
-Ja sam Rowena Alliosn.
-Rowena Allison? Zašto mi je to ime tako poznato? Rowena Allison…
Hermiona je obrisala suze iz očiju i zabuljila se u Hagrida. Hagrid je zatim pogledao u mene. I onda je najednom razrogačio oči. Kao da shvaća.
-Ne, ne možeš biti…To je nemoguće.-rekao je, a onda se okrenuo i otišao.
Hermiona i ja samo sjele u kočije koje su vukli nevidljivi konji. Došle smo u dvorac. Ja sam odlučila posjetiti ravnatelja i s njim porazgovarati o svemu. Hermiona je otišla u Veliku dvoranu. A ja sam lunjala tim velikim dvorcem. Srela sam nekog.
-Što ti radiš tu? Trebala bi biti u Velikoj dvorani!
-Oprostite, gospodine…-promucala sam.
-Gospodine? Mene nitko ne zove gospodine. Ja sam Filch. A tko si ti?
-Ja sam… trebam ravnatelja. Odmah. I ne želim doći u tu Veliku dvoranu. Recite mu da je jako hitno. Odmah!
-Nemoj ti meni naređivati…
Uperila sam štapić u njega.
-Ti ćeš meni prijetiti štapićem…Derište jedno…
-Filch, što se događa ovdje?-došao je netko. Bio je to neki profesor.
-Ova mala meni naređuje da idem po ravnatelja i prijeti mi štapićem, profesore Snape.-rekao je Filch.
Snape ga je pogledao, pa je onda pogledao mene.
-Tko ste vi?-upitao me.
-Nova učenica. I pod hitno moram razgovarati s ravnateljem. Ne želim ići u Veliku dvoranu.
-Zašto bi ja udovoljio toj vašoj želji?
-Zato što će ravnatelja zanimati što imam reći. I bit će vam zahvalan ako odete po njega.
Snape me motrio jedan dugi trenutak, a onda je rekao:
-U redu, čekajte me ovdje.
Snape je otišao, a i Filch. Snape se vratio kasnije.
-Ravnatelj vam poručuje da ga čekate u njegovom kabinetu.
Odveo me do ravnateljeva kabineta.
-Rekao je da vam dam ovo.
Zamahnuo je štapićem i preda mnom se stvorio tanjur. Na njemu je bio sendvič. I tek sam onda shvatila da sam poprilično gladna. Bila sam sama u tom ravnateljevom kabinetu i mogu reći da sam se poprilično najela jer se tanjur skroz punio novim sendvičima. Nakon nekog vremena, potrajalo je to čekanje malo duže. Oko nekih sat, dva u kabinet je ušao neko. Bio je to neki starac.
-Ja sam profesor Albus Dumbledore.-rekao je prilazeći mi.-A tko ste vi, gospođice?
Promotrio me, a onda je razrogačio oči. Njegovo lice osulo je bljedilo.
-Ne, ne možete biti, to je nemoguće…Nemoguće…
Nasmiješila sam se.
-Rowena Allison?-upitao je bojažljivo profesor Dumbledore.
p.s.SRETAN VAM BOŽIĆ!!!
Post je objavljen 25.12.2006. u 21:56 sati.