NE ZAUSTAVLJAJ ME NIKADA U PROLAZU
I NE PRUŽAJ MI RUKU,
ZAŠTO DIRATI U STARE AL´ NE ZARASLE RANE.
BOLJE JE NE DOZIVATI ONO DAVNO ZAKOPANO,
BOLJE JE NE OŽIVLJAVATI PROHUJALE DANE.
NE ZAUSTAVLJAJ ME I PROĐI KO ŠTO NEPOZNAT
NETKO PROLAZI
BEZ POGLEDA, BEZ OSMIJEHA, BEZ STISKA RUKE,
BEZ RIJEČI.
RANE ZACIJELJELE NISU I OD NEZNATNOG UDARCA
MOGLE BI SE PONOVNO OTVORITI I ZAPEĆI.
ZATO TE MOLIM U MNOŠTVU SE IZGUBI
KAD ME SLUČAJNO SRETNEŠ,
O ČEMU DA PRIČAMO, ŠTO DA KAŽEMO
JEDNO DRUGOM?
RADOSTI NAŠE DAVNO ISTE NISU
NE TUGUJEMO VIŠE ZAJEDNIČKOM TUGOM.
NE TREPTE SRCA NAŠA U SVJETLU JUTARA JASNIH
NE ZBORE OČI U SUTONU JESENI KASNE,
DAVNO SU NITI PREPUKLE, DAVNO JE PJESMA ZAMRLA
I NADA NA SREĆU NESTAJE, LOMI SE, GASNE...
ZATO TE MOLIM, PROĐI KO ŠTO NEPOZNAT NETKO PROLAZI
JER GLAS TVOJ DALEKE, NAJDRAŽE SNOVE BUDI,
MOGLO BI SE DESITI DA ZAPLAČEM GORKO I BOLNO,
U MNOŠTVU ŠARENOM POSVE NEPOZNATIH LJUDI.
MOGLO BI SE DESITI, DA ZASTANEM SKRŠENA, NIJEMA
DA ZA ONIM ČEGA NEMA BEZNADNO PRUŽIM RUKE,
DA S OČIMA MUTNIM OD DUGO SKRIVANE ČEŽNJE
DOZIVAM DRHTAVE PROLJETNE ZVUKE...
MOGLO BI SE DESITI...AL ZATO KO STRANAC PROĐI,
O ČEMU DA PRIČAMO, ŠTO DA KAŽEMO JEDNO DRUGOM
RADOSTI NAŠE DAVNO ISTE NISU
NE TUGUJEMO VIŠE ZAJEDNIČKOM TUGOM...
U LJUBAVI NIJE NITKO ODRASTAO.
Post je objavljen 25.12.2006. u 20:37 sati.