Da,sretan Božić svima,veselite se,ne dajte da vam potrošačko ludilo to pokvari! Dobro,ja sam se sad probudila pa možda nisam najkompetentnija (obećavam,ovo je zadnja takva riječ) za to veselje,ali baš mi je bio dobar Božić ove godine. Inače mi uvijek ta neka groznica i živčanost pokvari sve,ali sad smo se dogovorili doma da se nećemo svađati i... uspjeli u tome!Jeeeeeee :)
A već sam mislila da će mi se zgaditi sve to skupa kad sam bila u subotu u gradu. S bratom B. I njegovim frendom. Čitaj: s dvije hodajuće katastrofe. Odem ja na 10min kupiti dar bratu B,znači ostavim ih same. U Algoritmu. Frend od brata kupovao sestri knjigu (da ste ga pitali tko je napisao istu,čovjek bi vam lijepo rekao da je 'neki David' ili 'David nešto' ili 'znam da je David,ali ne znam kak' se preziva') tamo. Ja se vratim,dočekuju me njih dvojica,ozarenih lica, sretni kao mala djeca. Naime,kupili su bratu drugom,bratu T, one idiotske magnete koje bacaju oni klošari po cesti pa proizvode onaj retardirani iritirajući zvuk!!!! To je izgledalo ovako: dva dečka,jedan visoki,drugi mali,niski,ozarenih lica,sretni,kao da je danas Božić i cura koja bi ih najradije išamarala,ali ne može pa samo stoji,bez teksta i pogled joj šeta od kuglica do brata pa do frenda pa opet do tih kuglica....
(Dio kad me brat,koji je otišao poslije doma,a ja ostala u gradu,zvao da mi kaže da kupim neku kutijicu (???!!?!?) za te kuglice jer da su mu ovako ružne,preskačem.)
I onda sam ja pakirala darove. To je postalo tradicija,iako je to kao da nijemog čovjeka zamolite da vam pjeva. Ja tako ne znam pakirati,ali iz nekog razloga to uvijek radim na Božić... Uglavnom,mami smo mi troje cuzamen tugeder :) kupili one kalupe za peći muffine (sigurna sam da to ima neko ime,ali ne pada mi napamet u ovom trenutku) i,valjda su se ti magneti debilni prikeljili na to jer ih ja nisam mogla naći... I otvara mama dar i sve super,zahvaljuje se,ja:'Ma,dobro,dobro,al' daj mi to malo'. I ja zgrabim te kuglice iz tog kalupa i dam ih bratu B,onako iz šake u šaku,toliko neprimjetno i s tolikom diskrecijom da su se svi počeli smijati i pitali kaj je to. Ja sam rekla bratu T da mu je to dar i da ja nemam s tim nikakve veze,da se može za to burazu zahvaliti.I ovaj to njemu da u ruku (izgledalo je kao da mu neku siću udjeljuje),a brat T se oduševi. I sestra. I sestrična. I TATA!!!
U cijeloj priči ispala sam glupa-ja. Kao i obično. :) Al', nije bed.
I da,ako vidite nekog da se po gradu šeće samo u preslatkoj majici bez rukava (dobro,dobro,potkošulji), svijetloplavoj s 10 medeka na sebi,koji tvore bor-e,pa to sam ja! (u slučaju da ne prepoznate ispucale vrhove na kosi ili raspadajuće tenisice... :))
Uh,što sam se raspisala... Htjela sam se iskupiti za svoje prethodnike. :)
Mislim da jesam.
Post je objavljen 25.12.2006. u 19:25 sati.