Marketing
Nista mi nece pokvarit ovi dan... Nikakvi Tower Centri ni rasprodani kaputi...
Hahaha... nakon duzeg vremena ja se osijecam fenomenalno... Tek jutros mi je stara vidjela ocijene jer joj stari nije mogao rec... Katasrofa... Totalno je popizdila... zabranila mi je sve izlaske i cak i internet... No, kako se blizi Bozić i kako vec od desetog mjeseca staru gnjavim da mi kupi kaput, danas je odlucila dat mi sedamsto kuna da si kupim taj fucking kaput koji joj je garant vec izgrizo mozak... I tako se ja uputih u grad sa lidijo i Ingrid... Napomena: INGRID JE BILA DANAS PREDIVNO OBUCENA; NO NJEZINO DJETINJASTO PONASANJE JU JE MALO POKVARILO... NO KO OD NAS NIJE PONEKAD DJETINJAST! Da se ja vratim prici o kaputu... Dodemo nas tri koke u Karolinu rijecku u Magmu i trazim ja kaput, trazim ko budala, no kaputa ni na vidiku... Malo je falilo da se rasplacem... jako malo... Nakraju sam totalno ostala bedirana... Cijeli jebeno kracati grad smo pretrazili... nula... Ispod nule... Katastrofa...
Ali nisam se htijela previse bedirat jer nije smak svijeta... Znam kad dodem doma bez kaputa da ce stra biti vise bedirana od mene... YES!!!! Malo mi ce je bit zao... ma kog' briga... Na kraju smo se uputile do tower Centra koji mozda ima dva do tri dobra ducana... Opet katasrofa uzas... Nakraju sam si kupila dvije majce i neki sako... Na kraju kad sam dosla doma sam shvatila da mi je sad draze sto sam kupila to nego kaput! Cool...
Vec tri sata pisem ovaj jebeni post... Nikako da napisem sve sto zelim... a zasto?! Zato me dosadni Marino nikako nezeli pustit na miru! Stalno mi se vrti po glavi... Stalno... Vi nemate blage veze koliko meni taj decko nedostaje... Malo mi fali da ne puknem... Totalno se znam bedirat zbog njega... Kao naprimjer sad... Uzas tako mi lijep dan bude, sve super, sve pet i u deset sati ja se totalno bediram... cmizdrim... gubim volju... totalno se bediram... Jedva cekam da ga zagrlim... Kako mi nedostaje... ah... Ovaj svijet je okrutan previse!!!! Malo previse... Kad bi ga bar sad mogla zagrlit... ah... Da bar!!! Uzas... katastrofa... kaos... koma... Pusti me na miru bar na pet minuta... Ovo nije humano... uopce... Idi ca iz moje glave... Zasto moras biti tako okrutan... volim te... najiskrenije... nedostajes mi... iskreno...
I tako ja lijepo provela skoro savrsen dan, no nade se neki predivni decko koji ce ga pokvarit... Sutra je valjda novi pocetak... valjda...
Ja idem nanat... Naravno nanat cu preljepog princa na bijelom konju koji ce me spasit od nemouce napornih staraca... Ja se nadam da ce to biti Marino... Ja se nadam... Nis ljudovi pusač svima... mislim da svi znamo da ga JAKO PUNO VOLIM i da to vise nemoram govorit... valjda... pusač jos jednom...
Post je objavljen 23.12.2006. u 21:19 sati.