Bas tako,ljubav je za heroje.Ljubav nije uvik divna i krasna,istina,ima lipih,ali i ruznih stvari i sve to triba pritrpit,a to nije bas lagano.Triba prihvatit sve mane onog drugog triba ih prihvatit jer one su isto ko i vrline dio te osobe.Puno puta pokusavamo prominit osobu koju volimo jer mi mislimo da se ta osoba moze prominit.I ko zna,mozda stvarno moze,al pravo pitanje je zeli li se ta osoba prominit.Ma uglavnom…gotovo je…ja i on…nasa veza…prekinili smo…nakon skoro tri miseca,al neka svatila san masu stvari.I ja,a i on.Vise jednostavno nije islo.Niko nije kriv.Ni on,a ni ja.Nismo vise mogli tako.Prominili smo se oboje u ova tri miseca.Postali smo druge osobe.Kad smo se posvadali mislila san svada ko svaka druga,ali onda san polako pocela svacat da bi ova mogla bit i zadnja.Cudno je kako se u jedan dan moze prominit sve,al bas sve u samo jednom danu,ma sta u jednon danu u samo dvadeset minuta.Ja san otpocetka znala da smo ja i on razliciti i s vrimenon san polako svacala da smo mozda cak i pre razliciti.Ova svada mi je puno pomogla jer san napokon svatila sta ja zelin.Prekinili smo sinoc.Kad je dosla poruka bilo me strah procitat sta pise jer san znala da je to onaj moment u kojen ja moran odlucit sta zelin.Bilo je tad ili nikad.Isprica mi se za sve ruzno sta je ikad napravia i pre mi je to znacilo.I onda me danas u skoli uvatilo nesto,pre san tuzna bila i razmisljala san o njemu,o nama.U glavi mi je cilo vrime bilo kako san falila,kako nisan to tribala napravit,kako ga jos uvik volin i onda san malo pricala s Leonon i onda me to proslo.Ova svada mi je bila grozna samo zato sta nisan tila popustit i drago mi je sta nisan(Gude,Mirta,Mirela,Leona fala sta mi niste dale da popustin) i samo zbog toga je svatia da je falia.U ovih pet dana sta smo bili posvdani se desilo mali miljun stvari,moji osjecaji prema njemu su se prominili,ali ja cu njega volit uvik i zauvik.Bia mi je prvi u puno toga(nemislin na ONO,za one perverznije(Mateo)) i pre mi je dobro bilo s njin i nikad ga necu moc zaboravit.Mozda je bolje ovako.Mozda je bolje da smo ja i on samo prijatelji.Znan da vise nikad nece bit isto ka sta je bilo i prije,ali dogovorili smo se da cemo baren probat bit prijatelji i onda ako ne uspijemo bar cemo moc rec da smo pokusali.I drago mi jer je odrza obecanje.Obeca mi je davno vec da ga nikad necu izgubit i to mi je sinoc reka.Mi cemo bit bolji ko prijatelji,al u svemu tome pre mi je drago jer ga jos iman tu kraj sebe,jer ga jos mogu nazvat i pricat s njin.Sve u svemu ova tri miseca su bila super usprkos nasin svadicama al to su bile svadice iz ljubavi he he i ova tri miseca nikad necu zaboravit,nikad necu zaboravit njega.On je bia i ostat ce nesto posebno u mon zivotu.Mislin da je vrime da krenen dalje.Okrecen novu stranu,a mozda se vratin i na staru,ali zelin jos jedanput zahavlit svima koji su bili tu za mene Mirela,Leona,Gude,Mirta(evo i Gude i Mirta su bile tu,istina,priko bloga al su bile tu iako ih JOS neznan ali i to cemo sredit)…eto…ljudi fala…
Post je objavljen 20.12.2006. u 22:42 sati.